Uvertira za otcepljenje Baskije

TRAGOM VESTI

Posle izglasavanja odluke u baskijskom parlamentu da se raspiše referendum o osamostaljenju te španske pokrajine, komentatori i analitičari pokušavaju da odgonetnu zagonetni tekst pitanja, na koje bi 2,1 milion Baskijaca trebalo da odgovori 25. oktobra ove godine. Krije li se iza diplomatski i politički mudro formulisanih pitanja još jedan zahtev za proširenje autonomije? Ili se referendum forsira kao unutrašnje politički Rubikon Španije, kao uvertira za konačno otcepljenje Baskije od Madrida?

Na prvi pogled, referendumska pitanja ne odnose se na ozvaničenje zahteva za otcepljenje. Od birača se traži odgovor da li bi u pregovorima sa radikalnim separatistima trebalo da se ustoliči princip nacionalnog pomirenja. Drugim pitanjem se traži odluka građana da li Baskija treba da dobije isključivo pravo da odlučuje o svojoj budućnosti. Ni reči, doslovce, o eventualnom otcepljenju.

Politolog Fernando Valespin, stručnjak za pitanja unapređenja federalizma u Španiji, tvrdi da o krajnjem cilju raspisivanja referenduma, ipak, nema dileme: „Jednostavno nema mesta za dalje unapređenje postojeće autonomije Baskije, ako se ne podrazumeva otcepljenje... Donošenjem dekreta o proširenju baskijske autonomije – ,Estatuta’ – iscrpene su mogućnosti samoopredeljenja u okviru postojeće države.”

Od fudbala do nezavisnosti

Valespin je ukazao da je Baskiji vraćena čak i privilegija poreske samostalnosti, koju je, povremeno, uživala pod katoličkim kraljevima Španije u petnaestom i u šesnaestom veku: „Pa ni to im nije bilo dovoljno. Sada im nedostaje pravo da na pokrajinskom nivou ubiraju carinu, imenuju ambasadore po svetu i igraju fudbal pod svojom zastavom.”

Kako stvari stoje, ironična primedba koja se odnosi na fudbalsku reprezentaciju, mogla bi da postane realnost. U Beču, na marginama Evropskog prvenstva u fudbalu, navodno je održan sastanak baskijskih fudbalskih zvaničnika i čelnika UEFE. Na potonjoj konferenciji za novinare, u bečkom hotelu „Kajzerhof”, baskijski fudbalski funkcioneri su saopštili da traže prijem u tu fudbalsku organizaciju. Uprkos, ili zbog činjenice da takvo pravo polažu samo zvanično priznate države.

Planirani raskol u Fudbalskom savezu Španije, naravno, predstavlja najmanji problem, posmatrano iz ugla centralne vlasti u Madridu. Pažnja se fokusira na krajnji cilj baskijskih nacionalnih političara, na eventualno otcepljenje te pokrajine.

Baskijski političari, međutim, brižljivo kriju konačne namere, pažljivo formulišu svoje zahteve. Dosledno sprovode plan „Korak po korak do ostvarenja konačnog cilja”. Nacionalni idol Huan Hose Ibaretkse, predsednik pokrajine i predvodnik Pokreta za samostalnost regije, okupljenog oko Baskijske nacionalne partije (PNV), sklon je pojašnjenju da bi u budućnosti trebalo računati sa decentralizacijom Španije – zasnovanoj na federalističkim principima, uz uvažavanje posebnog statusa regija sa najširim stepenom autonomije.

Strah od novih podela

Španski analitičari jednodušno konstatuju da se iza tih formulacija krije mogućnost potezanja pitanja takozvane Iberijske konfederacije. Dodaju da dalja budućnost o kojoj baskijski političari razmišljaju nije tako daleka. Navodno, Ibaretkse je zacrtao 2010. godinu kao datum kada bi trebalo prekoračiti „crvenu liniju” i otpočeti pregovore o konfederaciji sa Španijom.

Da li će novi baskijski zahtevi dovesti i do novih podela među Špancima, moglo bi da zavisi od izmene definicije „Asimetričnog federalizma”, istakao je opozicioni stručnjak za manjinska pitanja Andre Olero, iz Narodnjačke stranke. Osmišljen u epohi demokratske tranzicije „Asimetrični federalizam” lakonski je definisan krilaticom – kafa za sve, šampanjac samo za pripadnike istorijskih nacija, Špance, Baske, Katalonce i Galičane.

Olerov zaključak i opomena: „Zapatero (premijer Hoze Luis Rodriges Zapatero) požurio je da obeća šarolikim separatistima bezmalo sve što su tražili. Time nije samo dodatno podstakao aspiracije separatista, već je doveo budućnost Španije kao celovite države u pitanje.”