Краљ леда у фраку

На леденим арктичким обалама живи пингвин – симпатична црно-бела птица која не уме да лети. Други по величини, одмах после царских пингвина, јесте краљевски пингвин (лат. Aptenodytes patagonicus). Ова „господа у црним фраковима” нарасту до висине од око 90 центиметара и тежине до 16 килограма. Изгледом личе на царске пингвине, али се лако распознају по јасно израженој наранџастој шари у горњем делу груди. Такође, имају дужи кљун и виткији стас од царских пингвина. Живе на подантарктичким острвима на северној ивици Антарктика, као и на Огњеној земљи, Фокландским острвима и другим острвима из региона. Укупна популација се процјењује на око 2,23 милиона парова, и стабилно расте

Ове животиње паре се једном годишње. Пажљиво бирају време парења, у новембру или децембру, тако да се младунци развију током највеће оскудице хране. На тај начин, у време кад су већ спремни да самостално крену у лов, биће лето и море ће обиловати храном, а температура и други услови биће много блажи.

Краљевски пингвин је у стању да се размножава са три године, мада то чини веома мали број њих. С обзиром на то да су моногамни, сваке године имају само једног супружника и остају му верни.

Женка пингвина снесе једно крушколико бело јаје тежине 300 грама које око 55 дана наизменично чувају и греју обе птице у сменама од по 6-18 дана. Попут блиско сродног царског пингвина, краљевски пингвин јаје чува на ногама, на врховима стопала, близу стомака и греје га у „кесици за легло”.

До априла, младунци су готово у потпуности одрасли, али због оскудне исхране током зимских месеци губе на тежини, коју надокнађују током пролећа у септембру.

Хране се ситном рибом, и лигњама. У лову, ови пингвини роне у дубине од преко 100 метара, често и преко 200 метара, што је много дубље него што рони иједна друга врста пингвина, осим царских пингвина.

Краљевски пингвин храни своје младе тако што једе рибу, делимично је свари, а онда је враћа у уста младунца.

Због врло дугог узгојног циклуса, колоније су непрекидно заузете током целе године одраслим птицама и младунцима. Током узгоја, краљевски пингвини не граде гнезда, али показују снажно територијално понашање и држе се подаље од суседних пингвина.

Младунци краљевског пингвина не личе на родитеље. Када се излегу прекривени су сивим паперјем. Пошто изгубе паперје, боја им се мења у црно-белу. Тек када наврше годину дана добијају жуту огрлицу, по којој се краљевски разликују од осталих пингвина. Боја њиховог оковратника с годинама постаје све тамнија и прелази у наранџасту.

Младунцима краљевским пингвинима треба 14-16 месеци пре него што постану спремни за одлазак на море.

Када напуне 4 године или више, краљевски пингвини су спремни да се и сами паре.