Игра „трилинга” око „Северног тока 2”

Хало Ангела. Хало Владимир. Овде Џозеф. Колико ове седмице, нови председник САД, Џозеф Бајден, у одвојеним телефонским разговорима се први пут чуо из Беле куће са немачком канцеларком и шефом Кремља. У два разговора Вашингтона са Берлином и Москвом, ако је веровати доступним стенограмима, са оне стране Атлантика, ниједна реч није изговорена о „Северном току 2”, најшкакљивијој текућој теми овог моћног државничког трилинга.

Ћутање „на врху” поводом даље судбине гасовода коме је Трампова администрација завела два круга санкција („шири” крајем 2019. и „ужи” 1. јануара ове године), распршио је у среду вече Хеико Мас, шеф немачке дипломатије.

„Јесте ли причали о ’Северном току 2’”, упитали су Маса новинари након његове прве телефонске конверзације са Ентони Блинкеном, новим америчким државним секретаром.

„У оквиру трансатлантских односа, требало би погледати има ли смисла да савезници једни другима уводе казнене царине или санкције? Желимо да разговарамо са САД о томе („Северном току 2”), али наша позиција о тој теми у принципу није промењена”, прецизирао је Мас.

Шта је нови шеф америчке дипломатије рекао немачком колеги поводом „Северног тока 2”, није знано. У припреми за преузимање дужности, Блинкен je у америчком Сенату најавио „борбу свим расположивим прихватљивим средствима” против „Северног тока 2”. Том приликом, Блинкен је ипак назначио могући искорак иза садашње пат позиције трансатлантских савезника у случају „Северни ток 2”. Са једне стране, нови амерички државни секретар, нагласио је у Сенату, да председник Бајден не одступа од свог пређашњег уверења да „Северни ток 2” представља „лош посао за Европу”. Са друге стране, Блинкен је истакао спремност нове администрације на разговор о противљењу Берлина унилатералним санкцијама САД. У међувремену, отклон ка ревизији извесних „Трампових санкција” наговестила је претходно Џен Псаки, шеф прес-службе Беле куће.

„Бајденова администрација ће извршити ревизију рестрикција које су укључене у законе о одбрамбеној политици”, рекла је она. Управо у Закон о одбрани САД за 2020. и 2021. увршћене су досадашње санкције „Северном току 2”.

Шта надаље бива, у политичком тромечу Вашингтон–Берлин (плус Брисел) – Москва поводом руско-западноевропског гасовода који је 94 одсто завршен (пре санкција САД), за сада је загонетка. Телефонских разговора овим поводом биће вероватно прегршт до Бајденовог најављеног доласка у Брисел на пролеће: да ли ће Вашингтон у међувремену „ревидирати” неке од рестрикција, царина и санкција претходне администрације, неизвесно је.

У међувремену, ових дана на данској пучини Балтика, и упркос америчким санкцијама, руска „гасна флота” предвођена бродовима „Фортуна” (под америчким санкцијама) и „Академик Черски” примакла се поморском градилишту јужно од острва Борнхолм. Уз та два специјализована брода, подводној траси завршне секције „Северног тока 2” у водама Данске (око 128 километара) приближио се и низ руских тегљача и других пратећих сервисних послова. Званични Копенхаген, потврдио је да је руско енерго-бродовље крајем прошле седмице почело са припремним радовима за постављање цеви. Завршетак радова на „Северном току 2” на хидро-територији Данске најављен је за крај маја. Преостала секција тог гасовода у Немачкој (око 28 километара) требало би, према најавама градитеља и инвеститора, да буде окончана до краја јуна. Затим следе, кажу, тестови, пуњење... и ако све буде по њиховом плану, један од укупно два цевовода „Северног тока 2” са капацитетом од 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње... могао би крајем ове године да почне са новим испорукама сибирског гаса Немачкој.

Колико је реалан овај градитељски сценарио?

Одгонетка вероватно зависи и од предстојећих политичких одлука Вашингтона. Амерички институт за предузетност, тим поводом је два дана након председничке инаугурације Џозефа Бајдена, упозорио нову администрацију да се политика санкција у измењеном свету данашњице САД могу вратити као бумеранг.

„Шта год ко мислио о ’Северном току 2’, санкције су опасно оруђе. Проблем са санкцијама је што и друге земље могу да почну да користе такве мере против Америке. Шта бива ако Кина у неком тренутку одлучи да уведе санкције против америчких компанија због неслагања са политиком САД. Вашингтон би био гневан. У време Реганових санкција међународним фирмама које су 1982. градиле гасовод из Сибира ка Западној Немачкој, Совјетски Савез је био економски осредње јака земља, а Кина и мање од тога. Данас су Америци очајнички потребни савезници, ако стварно жели да се сучели са подлим акцијама Кине и Русије. Будаласто је од себе отуђивати своје савезнике...”, оцењује Елизабет Бро, из Америчког института за предузетност.

Нова америчка администрација можда онда са Немачком и изнађе неко компромисно решење око будућег гасовода „Северни ток 2”.