Igra „trilinga” oko „Severnog toka 2”

Halo Angela. Halo Vladimir. Ovde Džozef. Koliko ove sedmice, novi predsednik SAD, Džozef Bajden, u odvojenim telefonskim razgovorima se prvi put čuo iz Bele kuće sa nemačkom kancelarkom i šefom Kremlja. U dva razgovora Vašingtona sa Berlinom i Moskvom, ako je verovati dostupnim stenogramima, sa one strane Atlantika, nijedna reč nije izgovorena o „Severnom toku 2”, najškakljivijoj tekućoj temi ovog moćnog državničkog trilinga.

Ćutanje „na vrhu” povodom dalje sudbine gasovoda kome je Trampova administracija zavela dva kruga sankcija („širi” krajem 2019. i „uži” 1. januara ove godine), raspršio je u sredu veče Heiko Mas, šef nemačke diplomatije.

„Jeste li pričali o ’Severnom toku 2’”, upitali su Masa novinari nakon njegove prve telefonske konverzacije sa Entoni Blinkenom, novim američkim državnim sekretarom.

„U okviru transatlantskih odnosa, trebalo bi pogledati ima li smisla da saveznici jedni drugima uvode kaznene carine ili sankcije? Želimo da razgovaramo sa SAD o tome („Severnom toku 2”), ali naša pozicija o toj temi u principu nije promenjena”, precizirao je Mas.

Šta je novi šef američke diplomatije rekao nemačkom kolegi povodom „Severnog toka 2”, nije znano. U pripremi za preuzimanje dužnosti, Blinken je u američkom Senatu najavio „borbu svim raspoloživim prihvatljivim sredstvima” protiv „Severnog toka 2”. Tom prilikom, Blinken je ipak naznačio mogući iskorak iza sadašnje pat pozicije transatlantskih saveznika u slučaju „Severni tok 2”. Sa jedne strane, novi američki državni sekretar, naglasio je u Senatu, da predsednik Bajden ne odstupa od svog pređašnjeg uverenja da „Severni tok 2” predstavlja „loš posao za Evropu”. Sa druge strane, Blinken je istakao spremnost nove administracije na razgovor o protivljenju Berlina unilateralnim sankcijama SAD. U međuvremenu, otklon ka reviziji izvesnih „Trampovih sankcija” nagovestila je prethodno Džen Psaki, šef pres-službe Bele kuće.

„Bajdenova administracija će izvršiti reviziju restrikcija koje su uključene u zakone o odbrambenoj politici”, rekla je ona. Upravo u Zakon o odbrani SAD za 2020. i 2021. uvršćene su dosadašnje sankcije „Severnom toku 2”.

Šta nadalje biva, u političkom tromeču Vašington–Berlin (plus Brisel) – Moskva povodom rusko-zapadnoevropskog gasovoda koji je 94 odsto završen (pre sankcija SAD), za sada je zagonetka. Telefonskih razgovora ovim povodom biće verovatno pregršt do Bajdenovog najavljenog dolaska u Brisel na proleće: da li će Vašington u međuvremenu „revidirati” neke od restrikcija, carina i sankcija prethodne administracije, neizvesno je.

U međuvremenu, ovih dana na danskoj pučini Baltika, i uprkos američkim sankcijama, ruska „gasna flota” predvođena brodovima „Fortuna” (pod američkim sankcijama) i „Akademik Čerski” primakla se pomorskom gradilištu južno od ostrva Bornholm. Uz ta dva specijalizovana broda, podvodnoj trasi završne sekcije „Severnog toka 2” u vodama Danske (oko 128 kilometara) približio se i niz ruskih tegljača i drugih pratećih servisnih poslova. Zvanični Kopenhagen, potvrdio je da je rusko energo-brodovlje krajem prošle sedmice počelo sa pripremnim radovima za postavljanje cevi. Završetak radova na „Severnom toku 2” na hidro-teritoriji Danske najavljen je za kraj maja. Preostala sekcija tog gasovoda u Nemačkoj (oko 28 kilometara) trebalo bi, prema najavama graditelja i investitora, da bude okončana do kraja juna. Zatim slede, kažu, testovi, punjenje... i ako sve bude po njihovom planu, jedan od ukupno dva cevovoda „Severnog toka 2” sa kapacitetom od 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje... mogao bi krajem ove godine da počne sa novim isporukama sibirskog gasa Nemačkoj.

Koliko je realan ovaj graditeljski scenario?

Odgonetka verovatno zavisi i od predstojećih političkih odluka Vašingtona. Američki institut za preduzetnost, tim povodom je dva dana nakon predsedničke inauguracije Džozefa Bajdena, upozorio novu administraciju da se politika sankcija u izmenjenom svetu današnjice SAD mogu vratiti kao bumerang.

„Šta god ko mislio o ’Severnom toku 2’, sankcije su opasno oruđe. Problem sa sankcijama je što i druge zemlje mogu da počnu da koriste takve mere protiv Amerike. Šta biva ako Kina u nekom trenutku odluči da uvede sankcije protiv američkih kompanija zbog neslaganja sa politikom SAD. Vašington bi bio gnevan. U vreme Reganovih sankcija međunarodnim firmama koje su 1982. gradile gasovod iz Sibira ka Zapadnoj Nemačkoj, Sovjetski Savez je bio ekonomski osrednje jaka zemlja, a Kina i manje od toga. Danas su Americi očajnički potrebni saveznici, ako stvarno želi da se sučeli sa podlim akcijama Kine i Rusije. Budalasto je od sebe otuđivati svoje saveznike...”, ocenjuje Elizabet Bro, iz Američkog instituta za preduzetnost.

Nova američka administracija možda onda sa Nemačkom i iznađe neko kompromisno rešenje oko budućeg gasovoda „Severni tok 2”.