„Алаху акбар” и у сарајевском трамвају

Готово да не прође дан, а да у медијима у БиХ  не осване вест о неком новом мигрантском инциденту, од међусобних туча и обрачуна ножевима до пљачки, напаствовања девојака и жена, те проваљивања у куће и викендице.  А било је и неколико убистава. Разумљиво, када је реч о толиком броју лутајућих странаца (преко 55.000), на већ неколико година заустављеној мигрантској рути кроз БиХ за ЕУ, као на каквом „паркингу”, све је могуће, па да, уз часне и истинске мигранте,  има и оних грешних, чак и у сарајевским трамвајима.

Минулог понедељка били смо сведоци како један мигрант, у полумаскирној униформи, прво ходао трамвајем тамо-амо, а затим се зауставио код предзадњих врата и почео гласно да говори, на лошем енглеском језику, како он „носи Босну у срцу” и како није мигрант већ војник! Разумљиво, нико од путника није ни желео да га пита кога би он то сутра бранио и у чије име, мада се то може претпоставити. А затим је почео да призива Алаха, говорећи „Алаху акбар” (Бог је највећи), и да маше рукама стиснутих песница.

За разлику од овог „ратоборног” мигранта, други је пре извесног времена, ваљда аморски расположен, покушао да у трамвају пребаци руку преко рамена једну лепу девојке! Питање је само шта би се десило да је то исто урадио негде у Пакистану, Авганистану, Судану или Мароку.

Мада се већине миграната пристојно понаша у сарајевским трамвајима има и оних који  пуше током вожње, не носе маске, а јесенас је један, наводећи да је из Туниса, уз папирнате марамице нудио и „траву”! Када би описивали све сличне догађаје само из трамваја била би нам потребна цела страна.

Али, испричаћемо нестварну сцену из дворишта једне сарајевске џамије у најужем центру града. Летос, у време полицијског часа, неколицина миграната спавала је управо у џамијском дворишту, и сви су били увијени у џамијске ћилиме, на којима током молитве верници клањају. Грађани из суседних зграда о томе су обавестили полицију, која је остала равнодушна и није проверила чак ни идентитет тих „спавача”. А када сам то испричао једном суграђанину, он ми је дао запањујући одговор : „Па нека их, они су наша будућа војска”!!!

Иначе, мигрантска „Пандорина кутија” у БиХ отворена је још у доба када је председавајући Министарског већа био Денис Звиздић, једна од перјаница бошњачке Странке демократске акције  (СДА),  а министар безбедности самољубиви човек Српске демократске странке Драган Мектић. Они су дуго давали „умирујуће” изјаве „како је све под контролом”. А својим контрадикторним изјавама посебно се „прославио” министар Мектић.

Нажалост, све док није спознао сву драму мигрантске кризе, доста лежерно се понашао и Мектићев наследник, Селмо Цикотић, који је дао и ону невероватну изјаву, како су у време кад због короне нема туриста добродошли и мигранти, јер то има „позитиван ефекат”.

Од министара безбедности једини који је благовремено схватио до чега ће све довести равнодушност према мигрантској кризи, као и лицемерство неких чланица ЕУ и појединих исламских земаља, био је Фахрудин Радончић који је, можда и због тога, два пута смењен.

Слободан Стајић,
публициста.
Сарајевo