„Alahu akbar” i u sarajevskom tramvaju

Gotovo da ne prođe dan, a da u medijima u BiH  ne osvane vest o nekom novom migrantskom incidentu, od međusobnih tuča i obračuna noževima do pljački, napastvovanja devojaka i žena, te provaljivanja u kuće i vikendice.  A bilo je i nekoliko ubistava. Razumljivo, kada je reč o tolikom broju lutajućih stranaca (preko 55.000), na već nekoliko godina zaustavljenoj migrantskoj ruti kroz BiH za EU, kao na kakvom „parkingu”, sve je moguće, pa da, uz časne i istinske migrante,  ima i onih grešnih, čak i u sarajevskim tramvajima.

Minulog ponedeljka bili smo svedoci kako jedan migrant, u polumaskirnoj uniformi, prvo hodao tramvajem tamo-amo, a zatim se zaustavio kod predzadnjih vrata i počeo glasno da govori, na lošem engleskom jeziku, kako on „nosi Bosnu u srcu” i kako nije migrant već vojnik! Razumljivo, niko od putnika nije ni želeo da ga pita koga bi on to sutra branio i u čije ime, mada se to može pretpostaviti. A zatim je počeo da priziva Alaha, govoreći „Alahu akbar” (Bog je najveći), i da maše rukama stisnutih pesnica.

Za razliku od ovog „ratobornog” migranta, drugi je pre izvesnog vremena, valjda amorski raspoložen, pokušao da u tramvaju prebaci ruku preko ramena jednu lepu devojke! Pitanje je samo šta bi se desilo da je to isto uradio negde u Pakistanu, Avganistanu, Sudanu ili Maroku.

Mada se većine migranata pristojno ponaša u sarajevskim tramvajima ima i onih koji  puše tokom vožnje, ne nose maske, a jesenas je jedan, navodeći da je iz Tunisa, uz papirnate maramice nudio i „travu”! Kada bi opisivali sve slične događaje samo iz tramvaja bila bi nam potrebna cela strana.

Ali, ispričaćemo nestvarnu scenu iz dvorišta jedne sarajevske džamije u najužem centru grada. Letos, u vreme policijskog časa, nekolicina migranata spavala je upravo u džamijskom dvorištu, i svi su bili uvijeni u džamijske ćilime, na kojima tokom molitve vernici klanjaju. Građani iz susednih zgrada o tome su obavestili policiju, koja je ostala ravnodušna i nije proverila čak ni identitet tih „spavača”. A kada sam to ispričao jednom sugrađaninu, on mi je dao zapanjujući odgovor : „Pa neka ih, oni su naša buduća vojska”!!!

Inače, migrantska „Pandorina kutija” u BiH otvorena je još u doba kada je predsedavajući Ministarskog veća bio Denis Zvizdić, jedna od perjanica bošnjačke Stranke demokratske akcije  (SDA),  a ministar bezbednosti samoljubivi čovek Srpske demokratske stranke Dragan Mektić. Oni su dugo davali „umirujuće” izjave „kako je sve pod kontrolom”. A svojim kontradiktornim izjavama posebno se „proslavio” ministar Mektić.

Nažalost, sve dok nije spoznao svu dramu migrantske krize, dosta ležerno se ponašao i Mektićev naslednik, Selmo Cikotić, koji je dao i onu neverovatnu izjavu, kako su u vreme kad zbog korone nema turista dobrodošli i migranti, jer to ima „pozitivan efekat”.

Od ministara bezbednosti jedini koji je blagovremeno shvatio do čega će sve dovesti ravnodušnost prema migrantskoj krizi, kao i licemerstvo nekih članica EU i pojedinih islamskih zemalja, bio je Fahrudin Radončić koji je, možda i zbog toga, dva puta smenjen.

Slobodan Stajić,
publicista.
Sarajevo