Трећина Срба сурфује Интернетом

Србија би према броју рачунара и интернет-прикључака већ сада могла бити чланица Европске уније, јер је иза себе оставила не само Румунију и Бугарску, већ и Грчку. Проценат електронски описмењеног становништва стално расте, у градовима их је двоструко више него у селима, мушкарци за 10 одсто више користе рачунар него жене, а чак више од 850.000 лица користи Интернет сваког дана.

Ово су само неки од резултата до којих је дошао Републички завод за статистику након што је спровео истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија у прва три месеца ове године на узорку од 2.000 домаћинстава и 2.000 предузећа.

Србија се креће у правцу информатичког друштва, јер сви резултати говоре да се број корисника сваким даном све више повећава и да је популација све више свесна важности информација. Томе је помогла и пореска политика, а и цена рачунара никад није била нижа, па је доступан великој већини наших грађана.

– Оно што је неповољно јесте да се јаз између урбаних и руралних средина све више повећава. Један од разлога што су градови у предности у односу на села је добра инфраструктура– истиче др Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику.

Према подацима који су саопштени на јучерашњој конференцији за новинаре, 60 одсто људи у Европској унији користи рачунар, а у Србији 41 одсто. На Интернету је 52 одсто Европљана, Срба 30 одсто, Грка 29 одсто, Македонаца 25 одсто, а на дну лествице су Бугари и Румуни.

Најзаступљенији уређај у Србији је телевизор (97 одсто), три четвртине становника има мобилни, сваки трећи рачунар и кабловску телевизију, а лаптоп је још на нивоу статистичке грешке.

Прошле године је било око 22,5 одсто домаћинстава са интернет-прикључком у урбаним срединама, а сада је тај проценат порастао на 35 одсто, али је слика у селима знатно лошија, са 12,5 у прошлој години проценат се увећао на 13,7 одсто.

Велики јаз постоји и у погледу поседовања интернет-прикључка када се погледа структура домаћинстава према висини месечног прихода. Интернет-прикључак већином поседују домаћинства која имају месечни приход виши од 600 евра – око 73 одсто, док учешће домаћинстава с приходом до 300 евра износи свега 13 одсто.

Резултати истраживања показују смањење модемске и ISDN конекције за 10 одсто у односу на 2006. годину што је пре свега последица раста употребе широкопојасне конекције.

Резултати говоре и да је број особа које користе рачунар већи за 4,5 одсто него прошле године, као и да је два милиона и триста хиљада људи користило рачунар у последња три месеца, од којих највише студената и високобразованих. Такође, скоро четири и по милиона лица користи мобилни телефон.

Истраживање показује да међу интернет-популацијом 12 одсто испитаника користи интернет-сервисе уместо да остварује личне контакте или да посећује јавне установе или органе администрације, док је 52 одсто испитаника заинтересовано за ту могућност, али је тренутно не користи. Забрињава податак да 36 одсто испитаника није заинтересовано да користи ту могућност. У односу на прошлу годину за нешто више од 40.000 повећао се број лица која користе електронске јавне сервисе, тако да сада износи 230.000. Више од 135.000 лица куповало је или поручивало робу и услуге путем интернета у последњих годину дана, док 90 одсто то никада није учинило.

Кад је реч о интернет-активностима највећи проценат испитаника зна да користи претраживаче (87,5 одсто), шаље и-мејл са атачментом (71,5 одсто) и дискутује на онлајн форумима (30 одсто).