НАТО предао податке о касетним бомбама

Представницима Министарства спољних послова јуче су у Бриселу, у седишту НАТО-а, предати подаци о локацијама на територији Србије на којима се налазе касетне бомбе из 1999. године, када је Алијанса бомбардовала територију тадашње СР Југославије. У саопштењу Министарства спољних послова наведено је да ће добијени подаци бити од највећег значаја за реализовање пројеката чишћења локација контаминираних неексплодираном касетном муницијом, чије присуство и после осам година од бомбардовања угрожава безбедност цивилног становништва.

Због велике суме новца неопходне за успешно чишћења локација биће потребно ангажовање заинтересованих земаља донатора и међународних организација, на чему ће се Министарство спољних послова свесрдно ангажовати, каже се у саопштењу.

Достављање података о локацијама заосталих касетних бомби резултат је интензивне и конзистентне дипломатске активности коју је Министарство спољних послова покренуло почетком године. Тиме се на најбољи начин потврђује конкретна сарадња са нашом земљом у оквиру програма Партнерство за мир, наведено је у саопштењу.

Достављање ових података НАТО-а представља важан допринос решавању озбиљног хуманитарног проблема, који последњих година добија све већу пажњу међународне јавности.

Успешном исходу, без сумње, допринела је и позитивна кампања у појединим земљама чланицама НАТО-а, као и у међународним организацијама.

О овим и свим другим питањима с којима се суочавају земље угрожене касетном муницијом, биће више речи на Конференцији држава жртава касетне муниције, која ће бити одржана у Београду 3. и 4. октобра, наведено је у саопштењу.

Подаци важе за читаву територију Србије, укључујући Косово и Метохију, а документ би требало да садржи координате ГПС-а по којима је избачено више од 1.000 касетних бомби.

Према ранијим наводима, касетним бомбама је "заражено" више од 23 километра квадратна територије Републике Србије.

Београд је у фебруару затражио од НАТО-а податке о локацијама на које су бачене бомбе. Касетне бомбе су 1999. године убиле на десетине цивила, током напада на Ниш, али и на другим бројним локацијама у Србији, а нарочито на Косову и Метохији.

Опасност од касетних бомби је у томе што један број не експлодира при првом контакту, већ може да експлодира много година касније. Нарочито су опасне по децу која их сакупљају, мислећи да се ради о играчкама.

Подаци НАТО-а ће послужити да се одреди која места су још угрожена. За пројекат разминирања "заражених" подручја задужена је Норвешка у сарадњи са српским Центром за деминирање.

Директор Центра за разминиравање Србије Петар Михајловић изјавио је јуче да ће подаци НАТО-а о локацијама у Србији које су гађане касетним бомбама 1999. године у великој мери олакшати откривање бомби, али да неће допринети бржем "чишћењу терена".

Михајловић је рекао да је за разминиравање терена, уз прецизно утврђивање локација, "главни кочничар недостатак новца" који, како је навео, очекујемо од међународних донаторских организација.

Представницима Министарства спољних послова Србије раније јуче у седишту НАТО-а у Бриселу предати су подаци о локацијама на територији Србије на којима се налазе касетне бомбе из 1999. године, када је НАТО бомбардовао СР Југославију.

Михајловић је навео да је у контакту са Амбасадом Србије у Бриселу и да очекује да ти подаци буду ускоро достављени Центру за разминиравање.

– Када добијемо податке о локацијама са касетним бомбама упоредићемо их са нашим да бисмо прецизно утврдили где се налазе минско-експлозивна средства – рекао је директор Центра за разминиравање.