У Ракиној бари поново има воде

Уместо шикаре, рогоза и испуцале земље која је последњих година „запосела” Ракину бару, једно од шест преосталих крашких језера у Шумадији, сада се у централном делу некадашње оазе у Сремчици поново налази вода. Овом језеру живот враћају чланови Удружења „Еко-патрола Сремчица” и бројни ентузијасти из овог чукаричког насеља. Од јесени 2019. године они покушавају да обнове језеро и уреде простор око њега. Недавно су овај природни драгуљ обишли и стручњаци Рударско-геолошког факултета.

– Они су урадили такозвано електрометријско снимање које подразумева испитивање корита језера. То мерење би требало да покаже водопропусност корита, односно да укаже да ли вода у језеру отиче кроз стене које га чине. Тек када добијемо те резултате знаћемо да ли да воду из недавно очишћеног потока из ког се језеро напајало преусмеримо у њега. За сада вода из потока отиче у оближњу вртачу – каже Милан Томашевић, из Удружења „Еко-патрола Сремчица”.

Извор потока из кога се некада вода уливала у Ракину бару је 275 метара од језера. Он је годинама био запуштен па се вода из њега разливала на све стране. У јануару је потпуно очишћен, ископано му је корито и из њега, према првим проценама, у језеро дневно може да се улива 70 кубика воде. Некада је на овом простору постојао још један извор, али се за њим још трага.

У језеру сада поново има воде, и то на средини, у некадашњој такозваној кади акумулације. Од снегова и киша накупило се воде тако да на појединим местима дубина износи око 70 центиметара. Према првим проценама људи који су готово стално крај језера, није примећено да та вода отиче кроз корито. Ако се испостави да је то тачно, онда су шансе да ово готово изгубљено природно благо поново постане право језеро – огромне.

– За сада воде има на површини 30 пута 100 метара и то је централни део језера где је оно било и најдубље. Ако корито буде стабилно, ми бисмо воду из потока преусмерили у Ракину бару и врло брзо би језеро повратило и потребну количину воде и добило некадашњу дубину – каже Томашевић и подсећа да је некада дубина на средини Ракине баре била око два метра.

– Нама је у плану и да уредимо простор око језера. Земљу коју смо уз помоћ багера и булдожера извукли оставили смо уз обалу да бисмо је, када буде лепше време, искористили за уређење шеталишта. Намера нам је да у сарадњи са Шумарским факултетом уз обалу посадимо дрвеће, али оне врсте које би „држале” земљу, а чије лишће не би падало у воду. Подразумева се да ћемо посадити траву, а већ раније смо испланирали да поставимо бехатонске плоче да бисмо формирали стазе и да направимо одморишта са дрвеним клупицама и столовима – истакао је Томашевић.

Иако су са водом из језера нестале рибе, још се око њега „врзмају” птице. Некада их је овде живело 17 врста. Сада је остало неколико најупорнијих – свраке, врапци, зебе, а повремено долазе и патке.