U Rakinoj bari ponovo ima vode

Umesto šikare, rogoza i ispucale zemlje koja je poslednjih godina „zaposela” Rakinu baru, jedno od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, sada se u centralnom delu nekadašnje oaze u Sremčici ponovo nalazi voda. Ovom jezeru život vraćaju članovi Udruženja „Eko-patrola Sremčica” i brojni entuzijasti iz ovog čukaričkog naselja. Od jeseni 2019. godine oni pokušavaju da obnove jezero i urede prostor oko njega. Nedavno su ovaj prirodni dragulj obišli i stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta.

– Oni su uradili takozvano elektrometrijsko snimanje koje podrazumeva ispitivanje korita jezera. To merenje bi trebalo da pokaže vodopropusnost korita, odnosno da ukaže da li voda u jezeru otiče kroz stene koje ga čine. Tek kada dobijemo te rezultate znaćemo da li da vodu iz nedavno očišćenog potoka iz kog se jezero napajalo preusmerimo u njega. Za sada voda iz potoka otiče u obližnju vrtaču – kaže Milan Tomašević, iz Udruženja „Eko-patrola Sremčica”.

Izvor potoka iz koga se nekada voda ulivala u Rakinu baru je 275 metara od jezera. On je godinama bio zapušten pa se voda iz njega razlivala na sve strane. U januaru je potpuno očišćen, iskopano mu je korito i iz njega, prema prvim procenama, u jezero dnevno može da se uliva 70 kubika vode. Nekada je na ovom prostoru postojao još jedan izvor, ali se za njim još traga.

U jezeru sada ponovo ima vode, i to na sredini, u nekadašnjoj takozvanoj kadi akumulacije. Od snegova i kiša nakupilo se vode tako da na pojedinim mestima dubina iznosi oko 70 centimetara. Prema prvim procenama ljudi koji su gotovo stalno kraj jezera, nije primećeno da ta voda otiče kroz korito. Ako se ispostavi da je to tačno, onda su šanse da ovo gotovo izgubljeno prirodno blago ponovo postane pravo jezero – ogromne.

– Za sada vode ima na površini 30 puta 100 metara i to je centralni deo jezera gde je ono bilo i najdublje. Ako korito bude stabilno, mi bismo vodu iz potoka preusmerili u Rakinu baru i vrlo brzo bi jezero povratilo i potrebnu količinu vode i dobilo nekadašnju dubinu – kaže Tomašević i podseća da je nekada dubina na sredini Rakine bare bila oko dva metra.

– Nama je u planu i da uredimo prostor oko jezera. Zemlju koju smo uz pomoć bagera i buldožera izvukli ostavili smo uz obalu da bismo je, kada bude lepše vreme, iskoristili za uređenje šetališta. Namera nam je da u saradnji sa Šumarskim fakultetom uz obalu posadimo drveće, ali one vrste koje bi „držale” zemlju, a čije lišće ne bi padalo u vodu. Podrazumeva se da ćemo posaditi travu, a već ranije smo isplanirali da postavimo behatonske ploče da bismo formirali staze i da napravimo odmorišta sa drvenim klupicama i stolovima – istakao je Tomašević.

Iako su sa vodom iz jezera nestale ribe, još se oko njega „vrzmaju” ptice. Nekada ih je ovde živelo 17 vrsta. Sada je ostalo nekoliko najupornijih – svrake, vrapci, zebe, a povremeno dolaze i patke.