Медији преплављени антихеројима

„Фрка у јавности” или „представа за јавност” речи су новинарке која је на једној ТВ станици говорила о људима са криминалним досијеима. Више од двадесет минута се причало о злоделима ових осведочених криминалаца и притом су помињана њихова имена и надимци. Сигуран сам, да сам којим случајем променио канал, да бих исту причу слушао. Насловне стране готово свих новина су прекривене фотографијама ових ликова. Више се зна о њима него о свим добитницима Нобелове награде или проналазачима вакцине и других лекова. Ко још зна ко је добитник неке престижне награде за науку?

У овој Србији има толико паметне деце, освајача светских признања из разних области, да би се могла испунити једна страница новина само њиховим именима. Али о тој деци знају само њихови родитељи и ближа фамилија. Зато се о Мутавом, Будали и Невољи праве читаве емисије и пишу све могуће, тешко ми је рећи.. Нећу да упаднем у замку па да поменем главне ликове из различитих ријалитија који једва да знају слова, али не склањају се са малих екрана и страница, назови, штампе.

А лично знам једну двадесетогодишњу Веру која даноноћно брине о тешким болесницима и уместо дроге дели им лекове, даје спасоносне инјекције. Иако има педесетак килограма, са својим колегиницама диже људе инвалиде од осамдесет килограма у болничке кревете и пребацује их у инвалидска колица. Шта рећи о младићима и девојкама који по цео дан, излажући се смртним ризицима, брину о људима зараженим короном? Њихових имена нема у новинама и ретко се могу видети на телевизијским екранима, чак и у скафандерима и лица заклоњених визирима.

Слободан Наумовић,
Београд