Политичко пријатељство представља интерес

Новоизабрани председник Америке Џо Бајден је већ након 17 дана обзнанио да је пријатељ Србији. И, одмах је своме пријатељу Србији поручио да призна своју покрајину Косово и Метохију као нову албанску или америчку државу. То је пријатељ, који замишља да ми имамо вишка територије и да треба да је, по његовој пријатељској, дамо трећим лицима. Онако, једноставно. Одмах. Чему толика журба?

Но, пре тога тражио сам дефиницију пријатељства (међудржавног, политичког, историјског итд.) да видим шта је садржина пријатељства. Углавном, садржина политичких пријатељстава је интерес. Али, заједнички интерес. Може ли се политичко америчко пријатељство заснивати на једностраном интересу?

У приватном животу прави пријатељ је неко на кога се можете ослонити без обзира на околности. Иако вам могу повремено давати савете које не желите да чујете, прави пријатељ вас никада неће намерно одвести погрешним путем. Рећи „ти си ми пријатељ” је бесмислено ако не подразумева да те сматрам изнад осталих. Човек би урадио нешто за пријатеља, што не би ни сањао да учини за другог; пријатељи се другачије понашају једни за друге из преференција и лојалности итд.

Но, да се вратимо на пријатељство господина Бајдена. То је, једнострано, наредбодавно пријатељство. И то пријатељство је јавно исказано, као велики поклон. Захтева да се држава Србија одрекне 15 одсто своје територије. Тим пријатељством се поништава Србија. Пријатељства се граде. Господин Бајден својом поруком разграђује пријатељство. Али гради ново пријатељство са Албанијом на разградњи државе Србије. Својом поруком је у личној равнотежи.

Пријатељство господина Бајдена мора и треба да се потврди кроз Савет безбедности Уједињених нација. Он то пријатељство мора претходно да овери у светским органима и да нам га тако оверено достави, као муштулук. Такође господин Бајден треба да размисли да то његово пријатељство треба да сагледа у захтеву Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Он то мора да зна. Господин Бајден је својом поруком казао бриселском чиновништву и господину Лајчаку шта и како да раде на дијалогу Београда и „Косова”. Његово пријатељство није између једнаких и равноправних. Иза његовог наредбодавног пријатељства стоји и НАТО. То пријатељство није парола, али га није лако спровести. Измениле су се околности. Постоје и други пријатељи који се не руководе наредбодавним већ цивилизацијским политичким пријатељством.

Пријатељство има два лица. Својом поруком господин Бајден поништава и поткопава дугогодишње политичко пријатељство гледано из наше перспективе. Можда је та пријатељска понуда могла бити упакована са више дипломатије јер је неспроводива. Пријатељи, па и политички морају бити међусобно препознати као они који носе добру вољу и желе једни другима добро.

И да закључим. Велики Његош је рекао: „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом”.

Мирко Драгићевић,
Београд