Političko prijateljstvo predstavlja interes

Novoizabrani predsednik Amerike Džo Bajden je već nakon 17 dana obznanio da je prijatelj Srbiji. I, odmah je svome prijatelju Srbiji poručio da prizna svoju pokrajinu Kosovo i Metohiju kao novu albansku ili američku državu. To je prijatelj, koji zamišlja da mi imamo viška teritorije i da treba da je, po njegovoj prijateljskoj, damo trećim licima. Onako, jednostavno. Odmah. Čemu tolika žurba?

No, pre toga tražio sam definiciju prijateljstva (međudržavnog, političkog, istorijskog itd.) da vidim šta je sadržina prijateljstva. Uglavnom, sadržina političkih prijateljstava je interes. Ali, zajednički interes. Može li se političko američko prijateljstvo zasnivati na jednostranom interesu?

U privatnom životu pravi prijatelj je neko na koga se možete osloniti bez obzira na okolnosti. Iako vam mogu povremeno davati savete koje ne želite da čujete, pravi prijatelj vas nikada neće namerno odvesti pogrešnim putem. Reći „ti si mi prijatelj” je besmisleno ako ne podrazumeva da te smatram iznad ostalih. Čovek bi uradio nešto za prijatelja, što ne bi ni sanjao da učini za drugog; prijatelji se drugačije ponašaju jedni za druge iz preferencija i lojalnosti itd.

No, da se vratimo na prijateljstvo gospodina Bajdena. To je, jednostrano, naredbodavno prijateljstvo. I to prijateljstvo je javno iskazano, kao veliki poklon. Zahteva da se država Srbija odrekne 15 odsto svoje teritorije. Tim prijateljstvom se poništava Srbija. Prijateljstva se grade. Gospodin Bajden svojom porukom razgrađuje prijateljstvo. Ali gradi novo prijateljstvo sa Albanijom na razgradnji države Srbije. Svojom porukom je u ličnoj ravnoteži.

Prijateljstvo gospodina Bajdena mora i treba da se potvrdi kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. On to prijateljstvo mora prethodno da overi u svetskim organima i da nam ga tako overeno dostavi, kao muštuluk. Takođe gospodin Bajden treba da razmisli da to njegovo prijateljstvo treba da sagleda u zahtevu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. On to mora da zna. Gospodin Bajden je svojom porukom kazao briselskom činovništvu i gospodinu Lajčaku šta i kako da rade na dijalogu Beograda i „Kosova”. Njegovo prijateljstvo nije između jednakih i ravnopravnih. Iza njegovog naredbodavnog prijateljstva stoji i NATO. To prijateljstvo nije parola, ali ga nije lako sprovesti. Izmenile su se okolnosti. Postoje i drugi prijatelji koji se ne rukovode naredbodavnim već civilizacijskim političkim prijateljstvom.

Prijateljstvo ima dva lica. Svojom porukom gospodin Bajden poništava i potkopava dugogodišnje političko prijateljstvo gledano iz naše perspektive. Možda je ta prijateljska ponuda mogla biti upakovana sa više diplomatije jer je nesprovodiva. Prijatelji, pa i politički moraju biti međusobno prepoznati kao oni koji nose dobru volju i žele jedni drugima dobro.

I da zaključim. Veliki Njegoš je rekao: „Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom”.

Mirko Dragićević,
Beograd