Нема више аеродинамичног положаја тела уз ослањање на управљач

Међународни бициклистички савез (УЦИ), после забране врхунски аеродинамичног положаја тела на бициклу током трке при спусту, увео је професионалцима низ других нових правила и казни.

Међу њима је забрана и другог, мање аеродинамичног положаја тела уз ослањањем на укрштене подлактице на управљачу, који се обично користи током соло-бекства предводника од групе. УЦИ, управно тело бициклистичког спорта у свету, потврдио је да возачи могу бити новчано кажњени, спречени да напредују на међународној ранг-листи и санкционисани додавањем времена ако бацају бидоне и амбалажу хране „на непажљив или опасан начин” или изван зона предвиђених за одбацивање смећ́а.

У етапним тркама, прво бацање отпадака може се казнити додавањем 30 секунди на постигнуто време, друго бацање двоминутном казном, док би трећ́е бацање смећа могло довести до дисквалификације с трке.

Нова правила ступају на снагу 1. априла.

Бициклисти су се већ жалили на забрану врхунски аеродинамичног положаја – када се спусте са седишта бицикла и седе на штангли крајње сагнути, лежећи грудима на управљачу, згрчени, с лактовима уз тело, високо подигнутих колена и с бутинама уз груди, чиме постижу велико смањење отпора ваздуха и драстично повећавају брзину, али уз подједнаку опасност од пада и тешких повреда.

Очекују се жалбе професионалаца и на казне за бацање отпадака и за забрану другог положаја, „аеро-бар” – ослањања на укрштене подлактице на управљачу док се седи на бициклу као и обично. И тај положај је опасан јер шаке висе преко управљача, далеко од ручица кочница, а стабилност бициклисте је мања него када су шаке на управљачу.

УЦИ је ажурирао и нека друга правила, рекавши: „Возачи морају поштовати стандардни положај како је дефинисан чланом 1.3.008. Седење на горњој цеви бицикла је забрањено. Поред тога, коришћење подлактица као ослонца на управљачу је забрањено, осим у тркама појединачно на штоперицу – за које се користе посебни бицикли с нарочито направљеним ослонцима за подлактице на управљачу.”

Ветеран, белгијски возач Иљо Кајсе, један је од првих реаговао на нова правила о положају на бициклу, твитујући: „Сами ћ́емо одлучити како ћ́емо возити бицикл и како ћемо ићи низбрдо. УЦИ би прво требало да се побрине да све што је у његовој одговорности буде у реду...”

Возачи имају обичај да празне бидоне бацају ка навијачима за успомену, и свакако далеко ван пута те и даље од своје групе бициклиста, а амбалажу од сендвича и друге храну и кесице од енергетског јела који гутају бацају на пут. Међутим, последњих година је све више критике због смећ́а на путевима и дуж њих, те су у неким земљама после трка организовани посебни тимови да све то покупе. Неки бициклисти су, да би избегли прљање и замерке, отпацима током трке пунили џепове дресова, а празнили их на циљу.

Сада, с новим правилом, организатори трка морају да повећ́ају број зона за одбацивање смећ́а, постављајућ́и их „на сваких 30–40 километара током етапе” и још једну, завршну зону за одбацивање смећ́а близу циља.

УЦИ је такође пооштрио правила о квалитету и положају безбедносних баријера дуж пута, прецизирајући да ћ́е „зона од најмање 300 метара пре и 100 метара после циљне линије бити заштић́ена баријерама” и одустајући од ултралаких пластичних баријера које, показало се, не штите од повреда.

Бициклисти су захтевали боље баријере и побољшане мере безбедности јер је августа 2020. године, у финишу прве етапе Тура Пољске, Холанђанин Фабио Јакобсен страховито пролетео кроз баријеру од чега се још лечи.