Много посла за дефектологе у вртићима

Откако је српско школство отворило врата малишанима са сметњама у развоју у вршњачким групама без здравствених потешкоћа, просветне власти се диче  овдашњи најинклузивнијим прописима којима се уређује образовни систем. Више од деценије у њима се не мења превид који онемогућава да од најранијег узраста свеобухватну подршку дефектолога различитих профила добију малишани којима је она потребна, а који похађају такозване редовне васпитне групе у предшколском систему Србије.

У установама у којима не постоје посебне развојне групе за децу са сметњама, ове редовне од јаслица до предшколског су и једине у које се, и то као приоритети, уписују малишани с развојним тешкоћама. А те тешкоће, по речима дефектолога који у вртићима раде, разнородне су и неретко вишеструке – од спектра аутизма до церебралне парализе. Док су малишани ометени у развоју очекивани и добродошли у свим васпитним групама обданишта, дефектолози нису.

Они који су остали да раде у предшколским установама у којима су расформиране развојне групе, обилазе децу са сметњама у развоју у редовним вртићким групама, труде се да им пруже потребну подршку, знајући да закон то не предвиђа. Кад инспекција приупита шта раде дипломирани дефектолози запослени у предшколској установи без посебне развојне групе која би оправдала радно место ових стручњака, руководиоци, испоставља се, волшебно маневришу између примера у пракси који вапе за подршком дефектолога различитих профила и нормативног оквира који то не препознаје.

Директорима је на располагању и могућност да дефектологе прогласе технолошким вишком, за чим поједини и посежу. Тако, примећују дефектолози, у складу с најинклузивнијим прописима, предшколске установе остају без драгоценог ресурса – факултетски образованих људи кадрих да пруже подршку малишанима са сметњама у моторичком развоју, поремећајима вида или слуха или тешкоћама у менталном развоју, далеко стручнијих у односу на васпитаче који су за то обучени на семинару.

После расправе о новим стандардима компетенција стручних сарадника у предшколском образовању и васпитању, Национални просветни савет (НПС) покренуо је иницијативу да изменама закона дефектолози свих профила буду препознати као стручни сарадници у предшколском систему. Тиме би им се омогућио рад са свом децом којој је потребна њихова подршка у свим групама обданишта, како је за „Политику” објаснио Синиша Ранковић, председник Друштва дефектолога Србије и члан НПС-а.

Закон о предшколском образовању и васпитању прописује да с децом ометеном у развоју у васпитној групи раде васпитачи „у току стручног усавршавања или по прописаном програму оспособљени за рад с децом са сметњама у развоју”. Исти пропис налаже да дипломирани дефектолози раде искључиво у развојним групама за малишане ометене у развоју и не препознаје их као стручне сараднике у вртићима. Једини дипломци дефектолошког факултета који се по закону могу запослити као стручни сарадници у предшколству, што им омогућава да пруже подршку деци из било које вртићке групе у сваком објекту установе у којој раде, јесу – дипломирани логопеди.

– У делокругу логопеда су сметње у развоју говора, али за другачије врсте сметњи, на пример, у моторичком или интелектуалном развоју, њихове компетенције нису довољне. Развојем инклузивног образовања и увођењем деце са сметњама у развоју у већи број вршњачких група дошао је до изражаја проблем (не)признавања статуса стручног сарадника свим образовним профилима дефектолога. Њих иначе у предшколским установама нема довољно да би се изашло у сусрет постојећим потребама. Код деце са сметњама, као и код оне чији је развој у оквирима типичног или очекиваног, стимулација и интервенција су најбитнији у раном узрасту, а дошли смо у ситуацију да колеге које су за ту подршку стручне због нормативних разлога остају без посла док у пракси за њих има посла више него што могу да постигну – појашњава Ранковић.

Да инклузивно предшколство буде квалитетније

Признавање статуса стручних сарадника дефектолозима свих профила, сматра Синиша Ранковић, један је од начина да се инклузивно образовање учини квалитетнијим, да у најбољем интересу и складу с индивидуалним потребама сваког детета адекватна стручна подршка буде доступна малишанима у свим вртићким групама.

– Имамо велики проблем с раном интервенцијом и детекцијом, зато је део иницијативе упућене ресорном Министарству просвете и препорука да се формира интерсекторска радна група која би на основу анализе предложила системско решење за рано препознавање, превенцију и правовремену подршку деци са сметњама у развоју и њиховим породицама – указује Ранковић.