Рајац тужан и запуштен

Отварање „Голд гондоле” на Златибору, подстакло ме је на поређење и дубоко размишљање: где је Златибор, како данас изгледа и где ће стићи, а шта је са Рајцом, где је он и шта га чека у наредном периоду?

Рајац је једна од најатрактивнијих планина у нашој земљи коју су доста давно стари путописци назвали рајем на Земљи због дивних шума, богатих пропланака, обиља сунца и бројних ливада са прелепим цвећем.

Налази се поред прометне Ибарске магистрале, у близини градића Љиг преко кога п је везан са Београдом (90 километара) , Ваљевом (50 км), и Горњим Милановцем  (45 км). Тачније речено, половина Рајца припада Љигу, а друга Горњем Милановцу.

Рајац нема продавнице, нема пристојан хотел, нема кафиће, нема ресторане, нема базене, нема ски-стазе, нема посластичарнице, нема организована шеталишта, а да не говоримо о панорамској гондоли.

Рајац постаје депонија, јер је питање заштите животне средине на овој прелепој планини такорећи мислена именица. Ђубре органског порекла, стакло, папир итд,, све се баца малтене где ко стигне, а чисти се врло ретко, што је посебно видно у летњем периоду.

На Рајцу постоји Планинарски дом, планинарског друштва „Победа”, објекат „Поште” који је дужи низ година затворен, уз апартмане „Колубаре” – три стамбена објекта прилично скромна са рестораном, баштом и спортским тереном. На Рајцу има много приватних кућа, викендица подигнутих на делу који гравитира Горњем Милановцу, па и на делу који гравитира Љигу, али да ли је то довољно да Рајац постане атрактивна планина за развој туризма у нашој земљи? Сигурно да није.

Како је могуће да тако предивна планина близу Београда, близу аеродрома и Ибарске магистрале, није подстакла представнике локалне самоуправе, органе државне власти и  оне који брину о развоју туризма да уложе нека средства у изградњу инфраструктуре, у скијашке стазе, хотелски смештај, да подстакну јавноприватно партнерство, реше питање снабдевања, комуналне инфраструктуре и заштите животне средине?

Како је могуће да Златибор може све, а Рајац не може ништа. Одговор свакако треба тражити најпре у локалној самоуправи , јер да су представници СО Љиг заинтересовани за развој Рајца, да су тражили подстицајна средства за развој туризма, да су се ангажовали у представничким телима, Рајац би и данас био прави рај на земљи.

Љубинка Ковачевић,
Београд