Славна соба

Родне куће и радне собе великих људи. У некима од њих сам била, неке познајем из прича и са слика, а о некима могу само да сањам. За љубитеља соба као што сам ја, нема већег задовољства него да завири у тајанствени и затворени оквир живота, у она четири зида, између којих су ницала, расла и процветавала велика дела уметности и науке, да би се затим отела и отиснула да испуне милионе других соба, обичних људи широм света.

Узбудљив је сусрет са собама великих људи, чак и када су оне „тако обичне”.

Узбудљива је присност Доситејеве родне куће у тихој варошици Чаково, у још тишој улици окићеној високим, раскошним крошњама испод којих ћути, скривена у сенци, соба великог путника, просветитеља и првог српског министра просвете, баш као што је узбудљива обичност Дарвинове фотеље поред камина у његовој лондонској соби, у којој се, као и сваки други Енглез одмарао, док су му, за разлику од осталих, кроз главу пролазили човеколики мајмуни и питања о пореклу човека. Фасцинира, такође, скромност Ајнштајнове собе у Берну. Она је тако обична и безначајна, тачно у обрнутој сразмери са значајем теорије релативитета која је изменила слику нашег света.

Ви, наравно, морате познавати становника собе да бисте физички оквир његовог живота доживели као позорницу на којој се одвијало клупко живота једног генија. Без тог познавања, скоро све славне собе само су „простори испуњени предметима”. Толстојева радна соба у Јасној Пољани, обични гвоздени кревет и сто изнад кога је зид густо прекривен породичним портретима, у часу када се спрема да од породице побегне, може само да допуни причу коју већ знате, а то је да је испод тог крова Толстој, на три месеца пред смрт, писао својој жени Софији: „Главни, кобни узрок – за шта ни ти ни ја нисмо криви – је у томе што сасвим супротно схватамо смисао и циљ живота.”

Да би Гетеова соба у Франкфурту била за вас нешто више од собе у типично немачкој грађанској кући с почетка 19. века, морали сте прочитати његове „Јаде младог Вертера” или бар „Лоту у Вајмару”, Томаса Мана. Онда бисте са Гетеом газили исти под, листали исте књиге, гледали исте слике и доживели блиски сусрет са великим хуманистом и лиричарем.

А Жорж Санд? Романтична списатељица сентименталних и сеоских романа и велика љубавница Листа, Шопена и Де Мисеа, тешила је овог последњег, пишући му, из амбијента своје рустичне куће у Нанту, у чијој је невиности налазила равнотежу свом необузданом темпераменту: „Нека ти успомена на мене не затрује ни једну радост у животу... женско срце је тако деликатна ствар, кад није леденица или каменица...” Невелики кревет у углу заклоњен балдахином са медаљонима, невидљива врата у зиду, робустни писаћи сто са степенастим полицама за прибор, једно прозрачно гушчије перо у масивној мастионици...

Нека вас не иритира ово ноншалантно путовање од Јасне Пољане до Лондона и натраг. Ви ћете сигурно једнога дана путовати по свету и бити у прилици да обилазите славна места. До тада, искористите слободно време да о славним људима научите још понешто. То ће вам путовање учинити лепшим.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs