Slavna soba

Rodne kuće i radne sobe velikih ljudi. U nekima od njih sam bila, neke poznajem iz priča i sa slika, a o nekima mogu samo da sanjam. Za ljubitelja soba kao što sam ja, nema većeg zadovoljstva nego da zaviri u tajanstveni i zatvoreni okvir života, u ona četiri zida, između kojih su nicala, rasla i procvetavala velika dela umetnosti i nauke, da bi se zatim otela i otisnula da ispune milione drugih soba, običnih ljudi širom sveta.

Uzbudljiv je susret sa sobama velikih ljudi, čak i kada su one „tako obične”.

Uzbudljiva je prisnost Dositejeve rodne kuće u tihoj varošici Čakovo, u još tišoj ulici okićenoj visokim, raskošnim krošnjama ispod kojih ćuti, skrivena u senci, soba velikog putnika, prosvetitelja i prvog srpskog ministra prosvete, baš kao što je uzbudljiva običnost Darvinove fotelje pored kamina u njegovoj londonskoj sobi, u kojoj se, kao i svaki drugi Englez odmarao, dok su mu, za razliku od ostalih, kroz glavu prolazili čovekoliki majmuni i pitanja o poreklu čoveka. Fascinira, takođe, skromnost Ajnštajnove sobe u Bernu. Ona je tako obična i beznačajna, tačno u obrnutoj srazmeri sa značajem teorije relativiteta koja je izmenila sliku našeg sveta.

Vi, naravno, morate poznavati stanovnika sobe da biste fizički okvir njegovog života doživeli kao pozornicu na kojoj se odvijalo klupko života jednog genija. Bez tog poznavanja, skoro sve slavne sobe samo su „prostori ispunjeni predmetima”. Tolstojeva radna soba u Jasnoj Poljani, obični gvozdeni krevet i sto iznad koga je zid gusto prekriven porodičnim portretima, u času kada se sprema da od porodice pobegne, može samo da dopuni priču koju već znate, a to je da je ispod tog krova Tolstoj, na tri meseca pred smrt, pisao svojoj ženi Sofiji: „Glavni, kobni uzrok – za šta ni ti ni ja nismo krivi – je u tome što sasvim suprotno shvatamo smisao i cilj života.”

Da bi Geteova soba u Frankfurtu bila za vas nešto više od sobe u tipično nemačkoj građanskoj kući s početka 19. veka, morali ste pročitati njegove „Jade mladog Vertera” ili bar „Lotu u Vajmaru”, Tomasa Mana. Onda biste sa Geteom gazili isti pod, listali iste knjige, gledali iste slike i doživeli bliski susret sa velikim humanistom i liričarem.

A Žorž Sand? Romantična spisateljica sentimentalnih i seoskih romana i velika ljubavnica Lista, Šopena i De Misea, tešila je ovog poslednjeg, pišući mu, iz ambijenta svoje rustične kuće u Nantu, u čijoj je nevinosti nalazila ravnotežu svom neobuzdanom temperamentu: „Neka ti uspomena na mene ne zatruje ni jednu radost u životu... žensko srce je tako delikatna stvar, kad nije ledenica ili kamenica...” Neveliki krevet u uglu zaklonjen baldahinom sa medaljonima, nevidljiva vrata u zidu, robustni pisaći sto sa stepenastim policama za pribor, jedno prozračno guščije pero u masivnoj mastionici...

Neka vas ne iritira ovo nonšalantno putovanje od Jasne Poljane do Londona i natrag. Vi ćete sigurno jednoga dana putovati po svetu i biti u prilici da obilazite slavna mesta. Do tada, iskoristite slobodno vreme da o slavnim ljudima naučite još ponešto. To će vam putovanje učiniti lepšim.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs