Вирус корона мутира сваке две недеље

И после свега – британски мутирани сој вируса. Прво смо пре нешто више од годину дана сазнали да вирус корона постоји, онда су се истраживачи из свих крајева света потрудили да за што краће време у лабораторијама пронађу оружје којим би се на таквог невидљивог непријатеља могло „ударити” и стигле су – вакцине. Сада је вирус почео да се мења. Др сц. мед. Владан Чокић, научни саветник с Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду, објашњава:

– Вирус корона (САРС ков 2) као једноланчани РНК вирус стекне једну нову мутацију у просеку на сваке две недеље. Неке од тих мутација доприносе бржем преношењу вируса, то се пре свега односи на мутације на С протеину који се везује за рецепторе улазних ћелија код човека. Због повећаног преношења актуелне су три врсте вируса корона: британски (Б.1.1.7), јужноафрички (Б.1.351) и бразилски (П.1) сој. Иако су називи повезани с државама, нико не може са сигурношћу да тврди одакле потичу вируси, односно да ли су у те земље однекле пристигли или су баш у тим земљама настали.

Онај који се у последње време често помиње и за који је и званично потврђено да је ушао у Србију, кажу, прешао је Ламанш и врло је опасан за млађе људе.

– Британски сој вируса корона детектован је први пут у Великој Британији и утврђено је да се готово дупло брже преноси него почетна форма вируса. Указује се и на могућност да ова форма вируса повећава смртност за трећину код људи. Ова варијанта вируса корона има 23 нове мутације, да кажем стручно, већина на С протеину, међутим, генетски је много удаљена од почетне кинеске форме вируса корона, као њен далеки рођак. Сматра се да је настао дужим задржавањем, бар три месеца, код имунокомпромитоване особе, где имуносистем није био у стању да одреагује, што је пружило вирусу довољно времена да стекне више мутација које су појачале његову инфективност – појашњава овај стручњак како се вирус, као слепи путник на човеку, ширио и мењао.

– Британски сој вируса корона је први пут откривен крајем новембра 2020. у Енглеској, а затим се проширио до јануара 2021. на целу Европу. Према последњим подацима, обухвата 74 одсто случајева оболелих од ковида 19 у Словачкој и 40 процената у Холандији, док је у јануару детектован у Аустрији, Хрватској, Румунији, Мађарској и Грчкој. Пре недељу дана је откривен нови већи број случајева оболелих од британског и јужноафричког соја вируса корона у северној Италији и аустријској области Тирол. Званичници у Србији су објавили да је први детектован случај британског вируса корона ушао у Србију 31. децембра 2020, што наравно не искључује могућност да је вирус ушао и раније због ниског нивоа секвенцирања комплетне РНК вируса корона код нас – подсећа Чокић и осврће се на још нека открића.

– Бразилски сој вируса корона има 17 битних мутација, од којих је 10 на С протеину. Овај сој показао је велику инфективност у Манаусу, јер је био присутан код 42 одсто заражених у децембру, у центру амазонске прашуме Бразила, мада не изазива теже симптоме код оболелих у поређењу с почетном кинеском варијантом короне. У Манаусу је према проценама већ било заражено три четвртине становника у претходном таласу класичне форме вируса корона, али је нови бразилски сој поново масовно слао људе у болнице, што значи да овде „имунитет крда” или није заживео или није успео. У јануару 2021. се проширио у Немачку, Италију, Француску и друге европске земље – истиче научни саветник.

– Јужноафрички сој вируса корона је откривен у децембру 2020. у Јужноафричкој републици, и први извештаји су указивали на чешћу заступљеност код млађих људи с тежом клиничком сликом. Не повећава смртност људи у односу на почетну форму вируса корона, али може да заобиђе имуност, то јест да не одреагује на антитела развијена класичном кинеском формом вируса корона. Проширио се већ на Европу и шири се у локалним заједницама Велике Британије и Аустрије, док је у Немачкој захватио већ више од пет одсто популације – помиње наш саговорник подручја где су стручњаци открили опасну инфекцију.

– Постојеће вакцине „Фајзера”, „Модерне” и „Астра Зенеке” ефикасне су у спречавању развоја болести с британским сојем вируса корона, међутим „Астра Зенека” је показала смањену заштиту у случају јужноафричког соја коронавируса. Даље мутације вируса САРС ков 2 биће све већи изазов како за наш имуносистем, тако и за вакцине. Одговор на ту претњу је што брже и шире вакцинисање да би се спречило даље ширење вируса јер вируси не могу да се сами размножавају, и самим тим и мутирају, потребан им је домаћин, односно људи – подсећа др сц. мед. Владан Чокић.

Ето зашто су, уз вакцине, маске на лицу, опране руке, бекство из гужве, и даље неопходне мере да бисмо једног дана о епидемији могли да говоримо „било, не поновило се”.