Три изложбе у просторима УЛУС-а

У излагачким просторима Удружења ликовних уметника Србије на програму су три изложбе. Самостална поставка Јане Стојаковић под насловом „Нова сегрегација”, отворена је у Галерији УЛУС-а и траје до краја месеца, док ће вечерас бити отворене две поставке – групна изложба „Поглед у неочекивано” у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић и самостална изложба Николе Говедарице под насловом „Крици шкарта” у Малој галерији Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић”, које ће бити доступне од 18 сати.

 На поменутој групној изложби, која ће трајати до 11. марта, биће представљено око 200 дела савремене уметности, различитих генерација (1940–1998), а доминантан медиј је слика. Осим слика, на изложби ће бити заступљени и фотографија, графика, цртеж, дигитална графика, акварел, колаж, керамика са принтом, видео, инсталација у простору и 3-де цртеж. Мада овогодишња изложба представља радове чак 146 аутора из земље и региона, она није ревијалног карактера већ је тематски контекстуализована и кроз испис конкурса, а поставља многа питања која се тичу наше савремености. Кроз различите тематске оквире и ликовне поетике, уметници нам скрећу пажњу на важне аспекте савременог живота са којима смо суочени: медијска манипулација, еколошко загађење и елементарне непогоде, дигитална и технолошке детерминисаности, трансхуманизам, односи међу половима, старење, алкохолизам, „социјално дистанцирање”, урбани наративи, утицај елита на живот обичних људи, укидање Железничке станице у Београду, положај савремених уметника, али и значај стваралаштва, положај жена, ковид 19, али и побуне.

Иновативност овогодишњег конкурса је и модел жирирања који се одигравао онлајн уз помоћ дигиталних алата. Жири у саставу Андреј Бунушевац (председавајући комисије), Наташа Кокић, Ана Марковић, Марија Здравковић и Габриела Васић селектовали су 138 аутора од 170 пријављених, док је 8 аутора укључено по позиву чланова жирија. Овогодишњи Одбор сликарске секције ће именовати и трочлани жири за селекцију три најбоља остварења, а награде ће се доделити на затварању изложбе.

Интердисципинарно уметничко истраживање уметника Николе Говедарице инспирисано је пољуљаном равнотежом између човека и машине у вештачки створеној садашњици (индустријској утопији) у којима обилују производи постиндустријског потрошачког друштва. Као почетно полазиште послужила је књига познате теоретичарке уметности Розалинд Краус „Бесформност: водич за кориснике”, која је у великој мери направила оригиналну размеђу између доба модернизма и постмодернизма. Циљ оваквог вишемедијског дела јесте преиспитивање места које технологија садржи у нашим свакодневним животима, призивајући рушење баријера, граница и омеђених простора између технологије и људи. Инсталације и видео-рад се односе на хаос модерног друштва.

Аутор је рођен 1989, у Фочи, (Република Српска). Дипломирао на Академији ликовних умјетности у Требињу 2013, на Одсеку за сликарство. Мастер студије је завршио 2016. године на Универзитету уметности у Београду на научним интердисциплинарним студијама – Теорија уметности и медија, а докторанд је завршне године на Вишемедијској уметности на Универзитету у Београду. Члан је УЛУС-а, ЛУК-а, као и члан Уметничког савета Салона антиратне карикатуре, Универзитетске галерије, члан савета за Велики школски час и члан управног одбора Народног музеја у Крагујевцу. Ликовни је уредник у дечјем часопису „Дечје искре”. Излагао је на више од 40 заједничких изложби у Крагујевцу, Скопљу, Загребу, Београду, Новом Саду, Требињу, Сарајеву, Нишу, Мајданпеку, итд. До сада је имао четири самосталне изложбе.

 Уметност Јане Стојаковић је предвиђачка, упозоравајућа и шокантна. У фокусу пројекта „Нова сегрегација” је тема постхуманизма, док се, кроз различите радове, преиспитују саме границе људскости. Она не штеди гледаоца, док истовремено рачуна на његову интелигенцију, савест и етичност, пружајући увид у један могући, не тако далеки свет, постхуманих бића и нових, сурових односа међу њима. Овим су већ покренута бар два велика питања; прво, питање друштвено-етичких последица   достигнућа у технологији и науци, а посебно у биоетици, и друго, питање нових класа. Хиперреализам, у надреалном контексту добија додатну застрашујућу димензију, у овом пројекту потпуно функционалну, у циљу опомене, аларма или просто, интензивног афективног доживљаја, који кроз визуелни наратив уздрмава и освешћује.

Уметница је рођена 1981. у Београду где живи и ради. Тренутно је на докторским студијама на Факултету ликовних уметности у Београду. Мастер из ликовне уметности стиче на Челси колеџу за уметност и дизајн у Лондону, на Универзитету уметности, 2009. Диплому попстдипломских студија добија на истом колеџу 2008. Дипломирала је сликарство у класи на Факултету ликовних уметности у Београду. Исте године завршава Студије рода при Факултету политичких наука, Универзитета у Београду. Излагала је на великом броју самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.