У току оцена студијe за ново извориште

Од идеје да се на Великом ратном острву граде рени бунари из којих би се престоница у будућности напајала пијаћом водом изгледа није се одустало. У току је поступак јавне набавке под именом „Претходна студија оправданости са генералним пројектом изградње изворишта подземних вода на Великом ратном острву у Београду”. Поступак, како су нам одговорили у граду, спроводи ЈКП „Београдски водовод и канализација” у складу са планом набавки за 2020. годину.

– За наведену јавну набавку послат је јавни позив на објављивање Порталу јавних набавки 31. децембра прошле године. Рок за подношење понуда био је 4. фебруар када је било реализовано и отварање понуда. У складу са Законом о јавним набавкама, у току је стручна оцена понуда, након чега ће бити донета одлука која ће бити објављена на Порталу јавних набавки – рекли су у „Водоводу”.

Када ће то тачно бити и колико је понуђача у „игри”, питања су за која ће се одговори највероватније знати ускоро.

Идеја да се на Великом ратном острву граде рени бунари у последње време могла се у граду чути у току расправе о изградњи стамбено-пословног комплекса и метроа на Макишком пољу. Због тога су многи сматрали да је ова идеја само бацање прашине у очи и скретање са теме угрожавања водоизворишта на Макишу. Јер, како истичу стручњаци, иако потенцијално могући извор питке воде са хидрогеолошког аспекта (литолошког састава, филтрационих карактеристика, услова прихране), због свог положаја – честог плављења, слабе повезаности са рукавца и подземне воде, близине канализационих испуста, процењене количине воде која би се могла добити, Велико ратно острво није најбоље решење.

Ова дунавска ада која је само два километра ваздушном линијом удаљена од цента града већ је и раније била предмет истраживања стручњака за воду. Прва испитивања рађена су још 1939. године, а настављена су и касније, посебно седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Како је објаснио проф. Миомир Коматина, аутор обимног дела из 2017. године „Подземне воде Србије”, према студији Грађевинског факултета рађеној 1982. године техничко решење каптирања подземних вода треба да се заснива на низу вертикалних бунара који би били изграђени ободом острва.

– На тај начин би се обезбедило око 800 литара воде у секунди. Али, ту се већ јавља дилема шта радити јер је Велико ратно острво природно добро од посебног значаја. Осим тога, ова истраживања у опитном бунару показала су и да он привлачи загађене воде са друге обале рукавца – истиче Коматина.

Да у Велико ратно острво не би требало да се дира сматрају и љубитељи птица. Како истиче др Саша Маринковић, из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, института од националног значаја за Републику Србију, на овом острву је забележено 208 врста птица, па је ово тачка и највећег биодиверзитета у околини Београда.

– Велико ратно острво је оаза без премца. Може се рећи да је истовремено у центру града, али и довољно далеко да на њему буја живот. Овако нешто нема ниједна метропола у окружењу због чега би га и требало сачувати. Колико би изградња рени бунара утицала на животињски и биљни свет не може тачно да се зна. Сигурно је да би га изменила. Ова ада сваке године плави, некада и по неколико пута. Дешава се да острво данима буде под водом. Према неким проценама када је реч о стогодишњим водама, водостај на острву зна да буде 2,7 метара. То значи да би морао да се гради насип чија је висина најмање 2,7 метара, а то је тек додатни трошак и утицај на животну средину – истиче Маринковић.

Колико би изградња рени бунара била исплатива недавно је говорио и хидрогеолог Михајло Мандић, који је радио у Геолошком заводу Србије. Он сматра да ову локацију треба узети с резервом јер се јавља неколико проблема, а први од њих је техничко-технолошке природе.

– Питање је да ли би бунари, без обзира на то да ли би се градили рени или цевасти, односно вертикални, могли да издрже ту количину воде. И шта би се догодило да дунавска вода уђе у њих? Ми сваке године имамо проблем у Краљеву. Тамо извориште поплави, а онда је потребно време да се вода повуче, бунари очисте и дезинфикују, што усложњава водоснабдевање града по неколико месеци – објашњава Мандић.

Потребе града су око десет кубика у секунди, а капацитет рени бунара је око 150 литара у секунди па навише.

– Без обзира, нека и тај капацитет буде већи, нека се са острва добије 500 литара у секунди, питање колико је исплативо градити скупе рени бунаре. Ако се у обзир узме друго решење које подразумева изградњу више вертикалних, односно цевастих бунара, онда треба знати да они могу дати само одређене количине воде, јер ако су преблизу – „краду” воду један од другог. Проблем представља и транспорт воде са острва. Једно решење је да се изгради мост што се већ годинама избегава јер Дунав и кроз рукавац зна да буде изузетно јак и носи све пред собом. Друго решење је полагање цевовода кроз реку што је скуп пројекат – истакао је Мандић.