Барније би да буде председник Француске

Мишел Барније је бранио интересе ЕУ током бракоразводне парнице с Лондоном и, као искусни „борац на првој линији фронта”, зна шта је у интересу европске породице и кад је реч о Паризу, у којем се увелико крчка кампања за председничке изборе 2022. године. Главни преговарач за брегзит ускоро ће се из Брисела, где приводи крају мандат, вратити у родну Француску, где се бруји о томе да ће бити један од кандидата за следећег председника.

Да ли је он нова брана на путу ка Јелисејској палати десничарки Марин ле Пен, како је то лане био Емануел Макрон?

Ле Пенова ће трећи пут oкушати срећу у трци у којој победник добија кључеве Јелисејске палате. Њен Национални фронт опет је продоран. Свеже анкете кажу да њихова харизматична лидерка никад није била јача, те да тренутно ужива подршку бирачког тела за чак око десет процената већу него што је имала 2017. Тада је у другом финалном кругу млади центриста Макрон осујетио ову заговорницу националних држава с јаком антимигрантском реториком, чије је деловање фокусирано на обрачун против радикалног ислама. Подижући зидине око тврђаве у којој столује већ четири године, Макрон у политици оштро скреће удесно, како би у свој табор преусмерио верне гласаче Марин ле Пен. Али, ако се може судити по актуелним сондажама јавног мњења, то неће бити довољно, јер је наводно разлика у подршци бирачког тела у његову корист свега око четири одсто.

Барније је најавио оснивање покрета „Патриота и Европљанин”. Дакле, бриселски заступник представиће се у Француској као патриота, што је и Ле Пенова, али и као Европљанин, што је и већина Француза, који не желе да се одвоје од ЕУ по узору на Британце, али у жељи да оснаже своју државу без пардона мењају сваку већ виђену власт. То су јасно поручили претходним гласањем, кад су, у корист тада новог лица на политичкој позорници Емануела Макрона, у историју послали традиционалне партије које су владале пола века.

И Ле Пенова је ублажила реторику, напустивши раније заговарани „фрегзит”, а повратак је обележила обећањем да ће и она, као што то већ ради Макрон, усвојити закон који се снажно обрачунава с фундаменталистима.

Тиме се ова два стара ривала у наступу озбиљно приближавају једно другом, што у кампању уноси одређену дозу „досаде”. Уз чињеницу да су њих двоје били главни ривали у прошлој трци, постоји бојазан да би у репризи могли да заморе гледаоце толико да ће променити канал или се искључити из праћења кампање. Излазност је и 2017. била најмања од 1969.

Барније готово да не крије намеру да се кандидује у покушају да постане председник Француске или, у најмању руку, унесе мало живота и неизвесности у долазеће изборе. Док је преговарао о условима изласка Велике Британије из заједнице, Барније је истицао да ЕУ неће жртвовати своју будућност да би постигла споразум. ЕУ неће ни сада жртвовати своју будућност евентуалним доласком на власт француске десничарке, која се с поносом ставља у исти кош са Доналдом Трампом, као антисистемским човеком, и призива бољу сарадњу с Владимиром Путином. Француска и Немачка су локомотиве нове развојне стратегије ЕУ, у којој није могуће повући паралелу с претензијама десничарске кандидаткиње за новог шефа Француске.

Намеће се питање да ли ће бивши европски комесар имати успеха у матици као што је у Италији имао Марио Драги, бивши председник Европске централне банке, који је недавно преузео палицу над владом у Риму. Ле Пенова је најавила пројекат националног јединства, који би могао да окупи Французе. Она је малтене први познати политичар који најављује кандидатуру на изборима. Пре ње су локалним медијима кандидатуре најавили посланик Жан Ласал и суверениста Франсоа Аселино.

Барније за сада у свој покрет окупља истомишљенике, посланике и сенаторе. Крајем марта окончаће своју европску мисију у Бриселу, а потом ће се посветити враћању свог места међу републиканцима, чији је члан више од 50 година. Овај бивши француски министар спољних послова и министар пољопривреде у посланичким клупама је од 1978. године, што му може бити отежавајућа околност, с обзиром на то да је тамошње бирачко тело избором младог и политички тада неискусног Макрона дало на знање да му је доста познатих лица из редова социјалиста и републиканаца која су се деценијама смењивала на политичкој сцени. Али Барније мисли да ће му искуство ићи наруку, као што је ишло Џозефу Бајдену, од кога је млађи непуних девет година.

Штавише, „Франс инфо” јавља да ће Барније изаћи с конкретнијим предлозима већ крајем априла, када ће представити своју књигу засновану на четворогодишњим преговорима с Лондоном. Извући ће лекције о томе зашто се брегзит догодио, зашто се може поновити, и осврнути се на популизам и његове опасности.