Ко је спасио Стари савски мост 1944. године

Прошло је већ 76 година од ослобођења Београда од немачке окупације. Те далеке 1944. године Београд су ослободиле јединице совјетске Црвене армије и јединице Народноослободилачке војске Југославије. Нема много људи, с обзиром на толико протеклих година, који се сећају тих догађаја. Међутим, и млађе генерације не само Београда, доста знају о томе.  Између осталог на то нас подсећају свечаности које се одржавају сваке године и полагање венаца на Гробљу ослободилаца Београда, и тако ће бити док је Београда.

У време борби за ослобођење Београда, поред других, један од најславнијих догађаја био је спасавање Старог савског моста – јединог моста који је у то време остао, јер су друге Немци порушили при повлачењу.

Постоји неколико верзија о томе како је спасен овај мост који су Немци минирали са намером да га сруше како би успорили напредовање совјетских и наших јединица.

Обичан човек о томе може да се информише из онога што се о том догађају постављено на интернету. И ту има више написа, иако контроверзних, о томе да је мост спасао пензионисани учитељ Миладин Зарић, а постоји и Зарићева изјава. На интернету се наводи његово херојско дело, иако за то нема сведока. Пише се да је он кришом деминирао мост. Затим да је практично претрчао улицу од своје куће до моста кроз кишу куршума и граната, што је невероватан подвиг и за војног извиђача или пионира.

Даље се наводи да је Зарић успео да дође до моста и пресече каблове који су већ горели, а то је учинио пионирским ашовчићем. А сам Зарић лаже да се попео на мост и пошао према средини где је приметио неколико наоружаних Немаца који га нису зауставили. А поред једног убијеног Немца видео је пионирки ашовчић који је узео и њиме пресекао бели кабл повезан за детонаторе. Пише и то да је Зарић пресекао кабл и тиме деминирао мост док су га совјетски војници гледали. Такође се наводи да је Зарић до моста где су били каблови што су водили до детонатора дошао заједно са совјетским војницима. Ово су све неусаглашене верзије о Зарићевом спасавању моста.

На интернету стоји друга верзија за коју се тврди да је историјска истина. Према њој мост су спасли Земунци Никола Милованчев и Крсте Вучић. Наводно је мост могао да се деминира само са земунске стране. Поменути су подмитили неког домобрана да би деминирали мост. Наводи се да је публициста Милорад Тончев о томе написао рад који је објављен у Институту за савремену историју и о томе писао и у књизи „22. српска космајска бригада”.

Још једна верзија о спасавању Старог савског моста објављена је у „Политици” 20. 10.1964. године. Према ономе што је „Политика” тада објавила мост су од минирања спасли морнари Совјетске дунавске флотиле. Они су, и поред жестоког отпора Немаца, дошли до моста и пресекли све каблове који су  водили до експлозива. За тај подвиг је совјетски капетан II класе Григориј Орхипенко проглашен народним херојем Југославије.

Овде треба навести још један запис о спасавању Старог савског моста. Маршал Совјетског Савеза Сергеј Семјонович Бирјузов у својој књизи „Совјетски војник на Балкану” опширно пише са много детаља о ослобођењу Београда. Тако наводи: „Правим херојима данас постали су минери Булинов и Синташев, командир извиђачког одељења поручник Дапин спречивши минирање од стране противника моста преко реке Саве”.

Да ли постоје релевантни историјски извори и поуздани подаци о томе ко је заиста спасио Стари савски мост?

Бора Стевановић,
Нови Београд