Срби и заблуде

Јесу ли Срби народ склон заблудама? Склони веровању у нешто за шта нема довољне поузданости да ће се остварити? Кроз колико заблуда треба да прођемо да бисмо били опрезнији? Ни претходне две-три Југославије нису биле довољна опомена. У бисере тих заблуда спада веровање Драже Михаиловића и његових следбеника крајем Другог светског рата, да ће Амери заратити са Русима и вратити им краља, који их се одрекао.

Колико је Срба ризиковало здравље да би присуствовало устоличењу патријарха, а колико ће их бити заинтересовано за председника Српске академије наука и уметности? Од првог ће чути лепу причу, а од другог вероватно ону која је ближа истини. То произилази из природе професија којима се баве. Читајући коментаре колега из друштвених наука, а у вези са Косовом, не могу се отети дојму да они на друштвене феномене гледају као да се ради о феноменима који подлежу законима природе.

Док предмет, услед истог гравитационог поља пада једнаком брзином  у Србији, као и у осталом делу света, дотле је њен проблем са Косовом јединствен, непоновљив и скоро неупоредив са другима. Када су друштвени закони имали ону доследност (њихова примена) коју имају природни? То не дозвољава владајућа парадигма која гласи: што је у интересу мог народа, то је и правда. За почетак предлажем да покушамо себе замислити у улози друге стране. Или да преговарачи на следећим преговорима носе капе оног другог народа. Не морају заменити комплетно народне ношње. Можда ће брже стићи до договора.

Др П. Петровић,
Бањалука