ДФЦ неће затворити канцеларију у Србији

Америчка корпорација за међународно развојно финансирање (ДФЦ) не гаси своју канцеларију у Београду, али ће она добити ново руководство само шест месеци после оснивања.

Џон Јовановић, кога је администрација бившег америчког председника Доналда Трампа поставила на место директора у Србији, недавно је напустио ту функцију, како незванично сазнајемо, из личних разлога. Отварање ове канцеларије у згради америчке амбасаде у септембру прошле године уследило је пошто су у Вашингтону, у Трамповом присуству, Косово и Србија потписали Споразум о економској нормализацији.

Информацију о напуштању функције обелоданио је сам Јовановић. Рекао је да ДФЦ има ново руководство у Вашингтону, које ће наставити да ради на западном Балкану.

Адама Болера, кога је Трамп номиновао да води ДФЦ, у дану инаугурације председника Џозефа Бајдена заменио је Дев Јагадсен. Док је на функцију главног опеативног директора дошао Дејвид Марчик.

Марчик је недавно изјавио да је та инстутуција посвећена подршци инвестицијама у приватни сектор Србије, Косова и ширег региона.

‒ Нестрпљиво ишчекујемо да градимо на темељу недавно обновљених иницијатива о улагању са Србијом и Косовом, којима остајемо посвећени. Настављамо појачану усредсређеност започету прошле године успостављањем регионалног присуства ДФЦ-а са седиштем у у Београду ‒ навео је Марчик за Глас Америке.

У медијима се појавила информација да је у развојној банци постојала напетост између оних који желе да усмере улагања на земље са нижим приходима, попут оних у југоисточној Азији и Африци, и оних који верују да би требало да се улаже и у пројекте у земљама са средњим и вишим приходима који промовишу америчке спољнополитичке циљеве.

Међутим, Марчик је демантовао могућност повлачења ДФЦ-а са западног Балкана и затварање канцеларије у Београду. Он је после те вести прошлог месеца рекао да се продубљују начини сарадње, чија је сврха улагање на Балкану и у подручју Егеја. Обећао је да ће ново руководство ДФЦ-а допутовани у Србију и на Косово чим буду могли безбедно да се крећу због пандемије.

Иза доласка америчког капитала у Србију стоји политички интерес САД-а и свест да је крајњи тренутак да се Америка супротстави кинеском утицају у региону и даљем ширењу ка Европи. Међународна развојна финансијска корпорације ДФЦ располаже фондом за инвестиције од укупно 60 милијарди долара. Основана је пре две године управо као пандан кинеској Иницијативи „Појас и пут”, модерном путном, трговинском и економском коридору од Шангаја до Берлина.

Страхиња Суботић, истраживач у Центру за европске политике, уверава да је администрација Џорџа Бајдена заинтересована за западни Балка. Након ступања на дужност већ после првог месеца, видели смо, каже, да Балкан остаје приоритет.

‒ Уколико желе да спроведу тај приоритет, мислим да им је у интересу да задрже канцеларију ДФЦ-а у Београду. С обзиром на то да путем јаче економске сарадње могу да задрже своју полугу моћи у Србији, а самим тим и у целом региону, имаће интерес да канцеларија опстане ‒ наводи Суботић.

Што се тиче промена руководства ДФЦ, па и на челу београдске канцеларије, наш саговрник подсећа да сваки председник мења комплетну администрацију, и ту се не ради о неколико стотина већ о стотинама хиљада људи које промене на сваке четири године.

‒ Ако узмемо у обзир чињеницу да Америка све строжијим погледом гледа на Кину и све снажније оптужује Комунистичку партију Кине, јер сматра да промивише алтернативне методе владавине, мислим да ће желети да задрже своје присуство у Србији, која у све већој мери сарађује са Кином ‒ истиче Суботић.

Да ли ће се Вашингтонски споразум поштовати у потпуности или можемо очкивати измену тог документа? Наш саговрник каже да је Бајден бројне Трампове одлуке оповргнуо, али када су га питали за Вашинготнски спорузум, он је рекао да нема ништа против и да он остаје на снази. До сада, како истиче, нисмо експлицитно чули да амерички естаблишмент напада споразум који је Трамп постигао са Београдом и Приштином .

‒ Видећемо шта ће рећи за мањак жеље Србије да отвори амбасаду у Јерусалиму, пошто је то била једна од тачака. Бајден је био противник и да Америка отвори своју амбасаду у Јерусалиму, али ипак ће је задржати. То је најинтересантнија тачка споразума и видећемо да ли ће и у којој мери притискати Србију да тамо отвори амбасаду. Али с обзиром на то да Бајден нема тако снажан однос према Израелу као што је имао Трамп, не бих очекивао да ће уследити реакција ако ми не спроведемо тај део споразума. Не верујем да ће то утицати на еконмски аспект споразума ‒ закључује Суботић.

Економски део спорзума односи се на заједничку изгрдњу „Аутопута мира”, потом обнову железничке везе са Приштином. Многи уверавају да се вашинготонски споразум заправо врти око тачке у којој смо потписали да ћемо забранити употребу 5Г опреме која долази од непоузданих добављача, а тамо где постоји да ћемо је благовремено уклонити, што практично значи забрану опреме кинеског „Хуавеја”, који је био трн у оку Доналду Трампу.

Кредити за инвестиције и обртна средства за које ће гарант бити америчка Међународна финансијска развојна корпорација могли би да буду на располагању малим и средњим предузећима средином године. Гарантна шема у износу од око милијарду долара, биће усаглашена до краја првог квартала, најавио је Синиша Мали, министар финансија, после потписивања Међудржавног споразума о подстицању инвестиција са амбасадором САД у Србији Ентонијем Годфријем, што је био предуслов за отпочињање активности ДФЦ-а у Београду.