Зарадио пензију у Емиратима и Кенији али породица тешко може да је наследи

Удова с навршених 59 година чији је муж преминуо, а имао је бенефицирани стаж из више држава по свету, може да наследи породичну пензију и то одмах по предаји захтева само са земљама с којима Србија има потписану међународну конвенцију о социјалном осигурању.

Наиме, супруг јој је, како објашњава, има део стажа из Емирата, Париза, Кеније и Србије. С тим што је тај „домаћи стаж” најкраћи и све је уплаћивано на минималну основицу те наслеђена породична пензија не би била већа од 16.000 динара. С осталим иностраним пензијама међутим, могла би да живи боље, тим пре што других примања нема јер није радила.

Упитани каква су права ових удова, у Фонду ПИО одговарају да Србија са Уједињеним Арапским Емиратима и Кенијом нема потписане међународне уговоре о социјалном осигурању.

– Немамо сазнања о условима за остваривање права на породичну пензију у државама с којима немамо потписану конвенцију и уколико је преминули корисник остварио пензију у тим државама, подносилац захтева за породичну пензију мора да се обрати директно иностраном органу, где је она реализована. Уколико је реч о држави са којом имамо потписан међународни уговор о социјалном осигурању, као што је у овом случају Француска, захтев за остваривање права на породичну пензију подноси се преко нашег фонда ако подносилац има пребивалиште овде.

Или, ако има пребивалиште у Француској, може поднети захтев француском носиоцу осигурања. Оба носиоца одлучују о захтеву применом међународног уговора о социјалном осигурању и свог националног законодавства, одговарају у ПИО фонду.

Услови за остваривање права на породичну пензију предвиђени су Законом о ПИО и супружник, односно ванбрачни партнер, то право може да оствари уколико су брак, односно ванбрачна заједница живота трајали најмање три године, или да са умрлим осигураником, то јест корисником права има заједничко дете. Удова стиче право на породичну пензију ако је до смрти супружника, односно ванбрачног партнера, навршила 53 године живота.

Висина те пензије одређује се од старосне, превремене старосне пензије или инвалидске и према броју чланова породице, а за једног члана је у висини од 70 одсто од пензије која је кориснику припадала пре смрти.

Законом о ПИО је предвиђено да се породична пензија остварује од дана подношења захтева, а најраније за шест месеци уназад, под условом да подносилац захтева у том периоду није у осигурању.

Ако осигураник, односно корисник пензије, стекне право на две или више пензија на територији Србије, може користити једну од тих пензија, по сопственом избору.

Међу бројним питањима која стижу „Политици” је и недоумица наставнице београдске средње школе. Будући да нема наставу целе недеље, и да ради с пола радног времена, пита како се њој уплаћују доприноси и да ли јој се рачуна година стажа 12 месеци или пола, сходно броју часова.

Међу наставницима који у школи раде пуно радно време, или имају тек половну часова, нема разлике, бар када је реч о уплати доприноса и рачунању година радног стажа. Онима који имају 50 одсто часова уплаћују се доприноси на најнижу месечну основицу и стаж осигурања им се утврђује у трајању од 12 месеци за сваку календарску годину, без обзира на то што раде са непуним бројем часова, потврђују у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање.

До 31. децембра 2002. године запосленом који је радио непуно радно време (50 процената) код једног послодавца (у једној школи), стаж осигурања се утврђивао сразмерно времену проведеном на раду. Али, од 1. јануара 2003. за запосленог који ради са непуним радним временом послодавац је у обавези да, у складу са чланом 40 Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, уплати допринос на најнижу месечну основицу. Таквом наставнику се рачуна цела година проведена на раду у радном односу без обзира на то што ради пола радних сати, објашњавају у пензијском фонду.