Бајденова спољнополитичка доктрина

Однос према самом председнику Трампу и његовој политици јасно је упућивао да ће демократе, ако победе, ићи на дисконтинуитет са том политиком на унутрашњем и спољном плану. На унутрашњем је то ишло покушајем импичмента још пре краја мандата  и политичком елиминацијом због познатих догађаја у Конгресу током изборног процеса. На спољном новом стратешком пројекцијом и одговарајућом кадровском политиком уз одређени континуитет са политиком која је трасирана за време администрације председника Обаме у којој је председник Бајден био потпредседник и оперативни извршилац. То су одмах потврдили и први потези: враћање у СЗО, Париски споразум о клими, ресетовање односа са ЕУ и обнова кохезије трансатлантске заједнице.

Међутим доста се ствари променило током Трамповог мандата: ковид 19, глобални односи, промене у ЕУ, са ефектима који налажу хитна и другачија поступања. На унутрашњем плану ковид 19 оставља још озбиљне последице на здравственом и економско-социјалном плану, а Трампових 74 милиона гласова и дубоко подељено и поларизовано америчко друштво налажу озбиљно политичко промишљање и постављање. На за нас важнијем спољном плану ојачан је мултиполарни глобални поредак, нарочито деловањем и последицама пандемије ковида 19 у и даље продуженом трајању. Искристалисало се ривалство у троуглу Вашингтон–Пекинг–Москва које већ увелико усмерава садржај глобалних међународних односа. Нама стратешки кључна ЕУ је пред својеврсном реконструкцијом после изласка Велике Британије, функционалних проблема у вези са пандемијом и институционално-политичких преиспитивања око основних постулата и вредности.

У оваквим околностима предстоји наступ администрације председника Бајдена са већ прокламованим стратешким циљем да САД „врати” на водећу позицију у глобалном поретку. У реализацији тог циља спољнополитичка доктрина се већ може назрети. Наиме председник Бајден се определио за мултилатерализам и његово враћање као основе будућег деловања са инструментима за које председник и владајуће демократе сматрају да САД имају супрематију у још увек владајућем либералном поретку у свету: демократске вредности и институције и војна сила. На овој основи већ сада смо сведоци отклона од Трампове основе базиране на билатерализму и економским механизмима у глобалном наступу и надметању за примат и са ривалима. Суштину Бајденове доктрине у настајању треба да представља либерално-демократска идеолошко-политичка основа са идејом, како је најавио, да формира чврсто демократско мултилатерално језгро од водећих либерално-демократских држава 10Д које би чинили Г7 проширен са Аустралијом, Новим Зеландом и Јужном Корејом. Најављени самит 10Д за о. г. председника Бајдена треба да означи почетак конкретне реализације стратешког циља. Проширени састав Г7 одражава геостратешки значај Пацифичког акваторија и улоге Кине као главног ривала за глобалну доминацију. Пуна реафирмација и институционално-политичка системска верификација демократског тројства: владавина права, демократске институције и људска права, треба према свему да чине основ стратешког идеолошког наступа на глобалном плану у најширем смислу који је већ приметан према главним ривалима САД – Кини (људска права, Сикјанг, Хонгконг) и Русији (Наваљни).

Када је реч о војној сили њу свакако, као уверљиви аргумент, треба уклопити у инструменте обуздавања и подршке идеолошко-политичким механизмима наступа. Недавна „неочекивана” употреба силе САД у Сирији и демонстрације у Црном и Јужном кинеском мору, најава су новог третмана екстериторијалних војних снага са тенденцијом повратка доктрини интервенционизма.  Такође и пуна реафирмација места и улоге НАТО од стране нове администрације, са његовом широм пројекцијом глобалног карактера према централној Азији и Пацифику, употпуњују слику о новом значају војне силе у реализацији Бајденове доктрине и стратешких циљева САД.

За Србију значај нове Бајденове спољнополитичке доктрине се огледа у њеној функцији за остваривање стратешких циљева САД у конфронтацији са ривалима која се у региону западног Балкана преплиће са „недовршеним пословима” КиМ и БиХ. Недавна већ историјска честитка председника Бајдена, као и последња изјава специјалног изасланика САД за западни Балкан господина Палмера да је питање КиМ под третманом „хитно”, довољан су показатељ у ком правцу ће се нова доктрина развијати према нама. При томе ће ЕУ и НАТО бити важан ослонац примене Бајденове доктрине између осталог и у циљу контроле и обуздавања глобалних ривала у нашем простору ради глобалног циља–потврде доминације САД.

Дипломата у пензији