Bajdenova spoljnopolitička doktrina

Odnos prema samom predsedniku Trampu i njegovoj politici jasno je upućivao da će demokrate, ako pobede, ići na diskontinuitet sa tom politikom na unutrašnjem i spoljnom planu. Na unutrašnjem je to išlo pokušajem impičmenta još pre kraja mandata  i političkom eliminacijom zbog poznatih događaja u Kongresu tokom izbornog procesa. Na spoljnom novom strateškom projekcijom i odgovarajućom kadrovskom politikom uz određeni kontinuitet sa politikom koja je trasirana za vreme administracije predsednika Obame u kojoj je predsednik Bajden bio potpredsednik i operativni izvršilac. To su odmah potvrdili i prvi potezi: vraćanje u SZO, Pariski sporazum o klimi, resetovanje odnosa sa EU i obnova kohezije transatlantske zajednice.

Međutim dosta se stvari promenilo tokom Trampovog mandata: kovid 19, globalni odnosi, promene u EU, sa efektima koji nalažu hitna i drugačija postupanja. Na unutrašnjem planu kovid 19 ostavlja još ozbiljne posledice na zdravstvenom i ekonomsko-socijalnom planu, a Trampovih 74 miliona glasova i duboko podeljeno i polarizovano američko društvo nalažu ozbiljno političko promišljanje i postavljanje. Na za nas važnijem spoljnom planu ojačan je multipolarni globalni poredak, naročito delovanjem i posledicama pandemije kovida 19 u i dalje produženom trajanju. Iskristalisalo se rivalstvo u trouglu Vašington–Peking–Moskva koje već uveliko usmerava sadržaj globalnih međunarodnih odnosa. Nama strateški ključna EU je pred svojevrsnom rekonstrukcijom posle izlaska Velike Britanije, funkcionalnih problema u vezi sa pandemijom i institucionalno-političkih preispitivanja oko osnovnih postulata i vrednosti.

U ovakvim okolnostima predstoji nastup administracije predsednika Bajdena sa već proklamovanim strateškim ciljem da SAD „vrati” na vodeću poziciju u globalnom poretku. U realizaciji tog cilja spoljnopolitička doktrina se već može nazreti. Naime predsednik Bajden se opredelio za multilateralizam i njegovo vraćanje kao osnove budućeg delovanja sa instrumentima za koje predsednik i vladajuće demokrate smatraju da SAD imaju suprematiju u još uvek vladajućem liberalnom poretku u svetu: demokratske vrednosti i institucije i vojna sila. Na ovoj osnovi već sada smo svedoci otklona od Trampove osnove bazirane na bilateralizmu i ekonomskim mehanizmima u globalnom nastupu i nadmetanju za primat i sa rivalima. Suštinu Bajdenove doktrine u nastajanju treba da predstavlja liberalno-demokratska ideološko-politička osnova sa idejom, kako je najavio, da formira čvrsto demokratsko multilateralno jezgro od vodećih liberalno-demokratskih država 10D koje bi činili G7 proširen sa Australijom, Novim Zelandom i Južnom Korejom. Najavljeni samit 10D za o. g. predsednika Bajdena treba da označi početak konkretne realizacije strateškog cilja. Prošireni sastav G7 odražava geostrateški značaj Pacifičkog akvatorija i uloge Kine kao glavnog rivala za globalnu dominaciju. Puna reafirmacija i institucionalno-politička sistemska verifikacija demokratskog trojstva: vladavina prava, demokratske institucije i ljudska prava, treba prema svemu da čine osnov strateškog ideološkog nastupa na globalnom planu u najširem smislu koji je već primetan prema glavnim rivalima SAD – Kini (ljudska prava, Sikjang, Hongkong) i Rusiji (Navaljni).

Kada je reč o vojnoj sili nju svakako, kao uverljivi argument, treba uklopiti u instrumente obuzdavanja i podrške ideološko-političkim mehanizmima nastupa. Nedavna „neočekivana” upotreba sile SAD u Siriji i demonstracije u Crnom i Južnom kineskom moru, najava su novog tretmana eksteritorijalnih vojnih snaga sa tendencijom povratka doktrini intervencionizma.  Takođe i puna reafirmacija mesta i uloge NATO od strane nove administracije, sa njegovom širom projekcijom globalnog karaktera prema centralnoj Aziji i Pacifiku, upotpunjuju sliku o novom značaju vojne sile u realizaciji Bajdenove doktrine i strateških ciljeva SAD.

Za Srbiju značaj nove Bajdenove spoljnopolitičke doktrine se ogleda u njenoj funkciji za ostvarivanje strateških ciljeva SAD u konfrontaciji sa rivalima koja se u regionu zapadnog Balkana prepliće sa „nedovršenim poslovima” KiM i BiH. Nedavna već istorijska čestitka predsednika Bajdena, kao i poslednja izjava specijalnog izaslanika SAD za zapadni Balkan gospodina Palmera da je pitanje KiM pod tretmanom „hitno”, dovoljan su pokazatelj u kom pravcu će se nova doktrina razvijati prema nama. Pri tome će EU i NATO biti važan oslonac primene Bajdenove doktrine između ostalog i u cilju kontrole i obuzdavanja globalnih rivala u našem prostoru radi globalnog cilja–potvrde dominacije SAD.

Diplomata u penziji