Кадија те тужи, извршитељ ти суди

Ових дана грађани Краљева, а вероватно и других градова у Србији, у својим  поштанским сандучићима нашли су „публикацију” – „Поштовани грађани, водите рачуна о својим рачунима”. На први поглед ништа необично, свако своје обавезе мора на време да измирује, само упозорење грађанима да не доведу у непријатну ситуацију, и ту нема никаквих замерки.

Међутим, детаљно читање поменуте публикације указује на одређене нелогичности. За оне који нису измирили своје комуналне обавезе и следи им наплата комуналног дуга: решење о извршењу доноси јавни извршитељ, приговор се подноси јавном извршитељу који је донео решење, принудну наплату дуга обавља јавни извршитељ (блокадом на рачуну дужника, одузимањем покретних ствари или непокретности), продају и одређивање цене покретних ствари и непокретности такође је у надлежности јавног извршитеља.

Постоје и „олакшице” за оне који добровољно и у року од осам дана обаве  уплату „укупног износа главног дуга и утврђене камате.. –. остварују право на умањење накнаде за извршитеља за 50 одсто...” А шта је јавни извршитељ стварно урадио доношењем решења о извршењу? На поднесак, који је доставило комунално предузеће, јавни извршитељ ставља штамбиљ, руком уписује број предмета, износ трошкова и све то парафира и онда то буде решење о извршењу! Истовремено је напоменуто да јавни извршитељ „није овлашћен да испитује законитост и исправност” поднеска. Народски речено, јавног извршитеља баш брига да ли ће некога, на правди бога, избацити низ стана а улицу. У „публикацији” нема ни речи о томе шта бива са приговорима, да ли се сви предају суду или јавни извршитељ процењује који су основани а који нису.

Зар вас ово не подсећа на српску изреку: „Кадија те тужи, кадија ти суди!” из времена када су Србима владали Турци и да смо, а доскора смо мислили да се то време више никада неће повратити. Па онда није чудно што народ, међу собом, прича: да заплењене непокретности купује (испод цене) јавни извршитељ, да јавни извршитељ те непокретности препродаје, да јавни извршитељ вози џип са затамњеним стаклима.

На самом крају „публикације” стоји следеће: „Израда ове публикације омогућена је уз подршку америчког народа путем Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) ...” Амерички народ вероватно жели да истакне своју хуману страна, па је дао новац за штампање, али он у томе нема никакву одговорност пошто је даље наведено: „Садржај публикације је искључива одговорност аутора, Центра за европске политике из Београда и не представља нужно ставове УСАИД-а или Владе САД.” Цитиране реченице у мени буде асоцијације на тромесечно НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Амерички народ и Влада САД дали су новац за бомбе и бомбардовање али они никако не могу бити одговорни за рушење цивилних објеката и убијање цивила. По тој логици, за жртве су криви конструктори бомби зато што нису направили бомбе које ће да разликују цивиле од војних објеката.

Петар Ж. Терзић,
Краљево