Кинеска вакцина може да се производи у Србији

Србија има знање и капацитете за производњу класичне, кинеске вакцине против ковида 19. То не би могло да се оствари преко ноћи, али за неколико месеци би прављење овог цепива могло да постане реалност. Пандемија нас је научила, сматра професор др Душан Лалошевић, с Медицинског факултета у Новом Саду, да је најбоље да се окренемо сопственој производњи цепива и да поред руске имамо још једну на коју можемо да се ослонимо.

Овај угледни професор, некадашњи директор Пастеровог завода у Новом Саду, своју тезу да Србија може да добије своју верзију кинеске вакцине темељи на чињеници да је реч о класичној вакцини, као што је она против беснила, а за коју имамо велико искуство у производњи.

– Да смо кренули да радимо на томе на почетку пандемије, већ бисмо имали прототип вакцине. Није велики проблем умножити и изоловати вирус корона. Чињеница је и да су га у Србији изоловала два ветеринарска института, у Краљеву и Новом Саду. Следећи корак је да се вирус убије одређеним хемикалијама, али тако да остане имуноген. То се користи за прављење вакцине како би особа која ју је примила створила имунитет, у случају кинеског, али и трећег цепива које су Руси произвели. На тај начин су прављене и вакцине против беснила. Највећи проблем је одређивање јачине вакцине против короне. Потребно је неколико месеци рада да се то утврди. Битно је да се докаже колико има тачно вируса у вакцини и да ли је цела серија цепива добра или није. Вирус корона није неки ванземаљац већ је сличан онима које смо већ виђали – каже др Лалошевић.

Душан Лалошевић (Фото лична архива)

Наш саговорник истиче да је презадовољан што је примио две дозе кинеске вакцине, коју је сам изабрао. Истиче да нису тачне тврдње појединаца да кинеско цепиво не пружа никакву заштиту, као и да ће такве приче увек потурати конкуренција. Сада је на делу путем интернета специјални рат против руских и кинеских вакцина.

– То раде они који имају своје вакцине и не желе да их нико други производи осим њих. А нису у стању да произведу довољне количине. Поједини стручњаци кажу како нема довољних приказа испитивања о источним вакцинама у престижним часописима. Треба бити реалан и знати да није лако тамо објавити радове ако нисте „њихови”, односно из западних земаља. Колико тачну заштиту пружа која вакцина тачно ћемо знати тек за неколико година. Сада то нико са сигурношћу не може да каже. Само може да се нагађа и да свако хвали свој производ – наглашава др Лалошевић, шеф лабораторије за дијагнозу беснила у Пастеровом заводу.

Пре него што је почела пандемија короне, наш саговорник каже да су постојали разговори између новосадског завода и Института „Торлак” о заједничкој производњи вакцине и серума против беснила. Ти производи би се извозили. Ковид 19 је те планове „покварио”. Идеја је и да се направи српска школа вакциналне технологије.

– Србија нема школу вакциналне технологије. Требало би најмање покренути мастер студије из те области, пре свега намењене биолозима и фармацеутима. Министарство здравља има слуха за то и верујем да ће подржати идеју. Истовремено би требало послати на едукацију 10 младих људи у Русију, а 10 у Кину, који ће о томе стећи практично знање. Ако држава то буде одлучила, све лако може да се организује. Треба мислити о томе јер ће корона бити присутна годинама, неће стати тако брзо. А ми бисмо могли да производимо стотине хиљада доза за наше потребе, не верујем да бисмо могли да правимо милионе цепива. Осим кинеске, могла би да се прави још једна руска вакцина, осим „спутњика”, која је попут кинеске урађена на класичан начин. Ту вакцину производи Институт Чумаков за полиомијелитисе и вирусне енцефалитисе. То би могло да се ради и у „Торлаку” и у Пастеровом заводу – сматра др Лалошевић, који је својевремено организовао модерну производњу вакцине против беснила.

У случају да се појаве нови сојеви вируса корона, наш саговорник каже да брзо могу да их изолују, тестирају, умноже и праве вакцину од новог соја. Сматра се да ће убудуће сваке године људи морати да се вакцинишу баш због тих нових сојева. Зато би сопствена производња цепива требало да буде један од главних приоритета државе.