Зимовање стиже на наплату

Јак удар вируса корона није заобишао ни Крагујевац, па се лекари свакодневно боре за живот више стотина грађана. Од почетка пандемије у Шумадији је ковид 19 добило око 30.000 особа, а у овом таласу најугроженији су радно активно становништво од 25 до 45 година, средњошколци и студенти. У кућној изолацији налази се око 5.500 особа.

У разговору за „Политику” професор др Предраг Саздановић, вршилац дужности директора Клиничког центра Крагујевац, каже да би број оболелих био знатно већи да није кренуло масовно пелцовање против вируса корона. „Вакцинација је помогла јер Бог свети зна шта би било да нисмо имали вакцине. Прву дозу добило је више од 38.000 Крагујевчана. То је око 25 одсто одрасле популације. Највише је дато кинеских, три четвртине од свих доза. Наша процена је да бисмо, да није било вакцинације, имали између 350 и 370 оболелих које бисмо морали да хоспитализујемо у нашем Клиничком центру”, открива др Саздановић.

Колико се оболелих од ковида налази на лечењу у КЦ Крагујевац?

Тренутно у болници имамо 220 пацијената, са озбиљним упалама плућа и компликацијама. Чак 200 особа мора да добија висок проток кисеоника. Трећина болесника је на интензивној нези, на инвазивној или неинвазивној вентилацији. То је такозвана механичка потпора за пацијенте. Такву ситуацију нисмо имали ни у децембру, када се бележио велики број оболелих од короне. Добро смо се припремили за овај удар и обезбедили смо доста места за оне којима је неопходно примање кисеоника.

Осмислили сте и дневне болнице за оболеле?

Мука нас је на то натерала. Ту долазе пацијенти којима није потребно примање кисеоника. Они добију неопходну терапију и одлазе на кућно лечење. На сваких два до три дана долазе на контроле, ураде им се лабораторијске анализе, гледамо да ли је потребно да им се пропише антикоагулантна терапија. Укључујемо по потреби и инфузију. Ако треба даје се и терапија „фавипиравиром”, која се показала одличном ако се пропише пацијентима у прва четири дана од почетка болести. Али, када дођу заражени где је прошло десет дана од када је болест напредовала, ми се хватамо за главу. Код њих је стање теже. Имамо око 120, 130 прегледа у Клиници за инфективне болести за 24 сата, а опасно је што су две трећине први прегледи. То је знак да се епидемија вируса корона усложњава.

Да ли то значи да је у Крагујевцу ситуација са ковидом тешка као што је случај у Београду?

Ако се пореде Београд и Крагујевац и ако имамо на уму да је престоница десет пута већа од Крагујевца, онда је сходно броју становника ситуација са короном иста. Јер, у Београду се дневно бележи по 1.300 оболелих, а код нас 130. Али, цела Србија има сличне проблеме. Тако је и у Краљеву, Ужицу, Чачку, а Ниш и Врање су посебно „проклизали”.

Мислите ли да је сада теже због мутираних варијанти вируса које су се појавиле?

Ми не знамо који сој вируса влада и бесмислено је о томе говорити у тренутку када имамо пацијенте са овако озбиљним клиничким сликама. Збрињавамо све којима је неопходна помоћ. Да бисмо тачно знали који је сој присутан код сваког пацијента, морале би да се раде посебне анализе. Али, приметили смо да је сада заражавање много брже међу младима. У Крагујевцу није било неких мега-журки као што је бележено у Београду, јер смо то на време спречили. Међутим, имамо повећање броја оболелих међу децом у средњим школама и вишим разредима основних школа. Код њих болест прође лагано, али не и код њихових родитеља, бака и дека. Ми то зовемо хоризонтално ширење вируса у оквиру породице.

Због чега се догодило тако нагло повећање броја заражених?

Сада стижу на наплату одласци на туристичке дестинације, у бање и на планине. То ће да нас прати сигурно читав март, а вероватно и половину априла. Све је почело четири, пет дана после обележавања Сретења. Имали смо случај младог човека од 40 година, који је за један дан завршио на респиратору. Нема правила. Баке и деке од 80 година прегурају кризу и оду кући, а зато неко од 40 или 50 година добије тако тешку упалу плућа да једноставно не знамо шта да радимо. Имуни одговор особе на вирус је индивидуална ствар. На много шта апсолутно утиче генетика.

Дешава се и да грађани не знају када је прави тренутак да оду код лекара када је реч о ковиду. Некада им кажу да су дошли прерано, а некада да је прекасно. Када је прави моменат за одлазак код лекара?

Нема ту прераног тренутка. Чим неко добије повишену температуру, бол у зглобовима, симптоме сличне грипу треба да оде код доктора. Шта има да чека? Добро је што Шумадинци имају неку културу страха, па одмах одлазе код лекара када су болесни. Суштина је у брзом јављању и у давању терапија. Ко има повишену температуру нема шта да тражи код изабраног доктора већ мора да иде право у АТД амбуланту. Ту их буде по 500, 600 дневно.

Колико се због тога мења начин рада Клиничког центра?

Отворили смо трећу интензивну негу за заражене од короне. Због повећаног броја ковид пацијената, мораћемо полако да редукујемо оперативне програме за оболеле од других болести. Једноставно, немамо анестезиологе и анестетичаре који би то радили јер су сви преусмерени за ковид пацијенте у интензивној нези.

Шта треба да се уради како би се ситуација са короном побољшала?

У овом тренутку пандемије неопходно је придржавање прописаних мера. Зна се које су епидемијске мере и ту приче нема. Све остало је палијатива. Не могу да схватим одржавање концерта групе „Црвена јабука” у Београду. То је лудило. Није нормално да се тако нешто дозволило. Па зар неко мора да иде да слуша ту групу усред пандемије? И како је могао да буде пуштен концерт у овом тренутку? Када сам видео ту вест у првом моменту сам помислио да је реч о шали. А када сам схватио да је истина остао сам запањен.

Колико је важно да што више грађана добије цепиво против вируса корона?

У животу свако има право на избор. Држава је обезбедила довољан број вакцина против ковида. Она доноси слободу и враћање у нормалност. Вакцине помажу, али да ли ће то неко да схвати или не зависи од њих. Треба веровати медицини заснованој на чињеницама, а не на глупостима. Имамо у рукама нешто што је доказано и признато, а то је вакцина. Она спасава од заражавања, а ако особа оболи неће имати тешку клиничку слику. Имамо пример породице која је оболела од ковида, и то муж, жена и ташта. Он је добио прву дозу кинеске вакцине и заразио се, али је после два дана отишао кући. А његова жена и ташта, које нису вакцинисане, још су у болници са тешким пнеумонијама.

Неки људи сматрају да се не треба пелцовати јер виде особе које су упркос вакцинацији оболеле, што говори и тај пример.

Битно је да се после две дозе цепива дозволи имунолошком систему да направи имуни одговор минимум 15 дана. Тек онда можемо да причамо о одбрани од вируса. Треба имати на уму да од 100 људи који приме вакцину, пет неће развити имунолошки одговор. Али остали су заштићени. Цепиво је заправо слобода. Кад би се вакцинисало четири и по милиона људи, нико више не би морао да носи маску и могли би да седе по кафанама, планирајући летовање.

Сматрате ли да би увођење ковид пасоша или могућност вакцинисанима да иду на концерте и у позориште приволело више људи да приме цепиво?

То не могу да коментаришем. То је врло осетљива тема. Ту је реч о ограничавању људских слобода. Мислим да је свест људи кључна ствар.

Али дешава се да људи питају неке лекаре да ли да се вакцинишу и да им они говоре да то не треба да раде. Зато су људи збуњени.

У нашем Клиничком центру ради више од 600 доктора. Сигурно око 20 одсто њих не верује у вакцину зато што слушају разне информације. Ми смо вакцинисали око 1.100 запослених. Једна анализа је показала да смо имали око 700 запослених који су прележали ковид и да је један лекар, нажалост, преминуо. У овом таласу, међутим, ми имамо свега 12 до 15 људи који су заражени. То је знак да цепиво помаже. У децембру смо се хватали за главу јер је било позитивно око 180 запослених.

А како грађани могу да знају која је вакцина најбоља за њих?

Свака која је регистрована је добра. Треба изабрати прву које је доступна.

Да ли ви као гинеколог саветујете трудницама и женама које планирају трудноћу да се вакцинишу?

Став је да су вакцине безбедне. И труднице треба пелцовати. Бесмислено се подигла фама око свега тога, као и тврдња да вакцине изазивају стерилитет. Изузетно је важно да људи прате ко нешто каже, а не шта каже.

Повратак у нормалан живот

Када можемо да очекујемо да ће корона проћи и да ћемо се вратити у „нормални” живот?

Нема ту никаквих тајни. Уколико у другој половини маја будемо имали довољан број вакцинисаних особа, четири и по милиона људи првом и око три милиона другом дозом цепива, и ако ту убројимо и оне које су прележали вирус, онда смо створили колективни имунитет. Онда можемо да говоримо о повратку у нормални живот.

Лекарима паре не значе ништа

Како здравствени радници издржавају да годину дана раде у најтежим условима?

Једва чекају да све ово прође. Чекају тренутак да могу мало да одахну, да оду на одморе на које дуго нису били. Па ево ја сам за годину и по дана искористио свега четири дана одмора. Али, ми не кукамо. Радимо и ћутимо. Ипак, мислим да ће када ово све једног дана прође, оставити озбиљне последице на људе који раде у ковид систему. Јер није лако када се за неког пацијента борите по 15 дана како би могао да дише и он на крају умре. То су страшне трауме. Здравствени радници се везују за пацијенте. Држимо им понекад мотивационе говоре са жељом да издрже све ово. А они кажу да им више ни паре које добијају не значе ништа јер немају где да их потроше. Надају се да ће брзо да се врате уобичајеном лечењу грађана.