Zimovanje stiže na naplatu

Jak udar virusa korona nije zaobišao ni Kragujevac, pa se lekari svakodnevno bore za život više stotina građana. Od početka pandemije u Šumadiji je kovid 19 dobilo oko 30.000 osoba, a u ovom talasu najugroženiji su radno aktivno stanovništvo od 25 do 45 godina, srednjoškolci i studenti. U kućnoj izolaciji nalazi se oko 5.500 osoba.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Predrag Sazdanović, vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Kragujevac, kaže da bi broj obolelih bio znatno veći da nije krenulo masovno pelcovanje protiv virusa korona. „Vakcinacija je pomogla jer Bog sveti zna šta bi bilo da nismo imali vakcine. Prvu dozu dobilo je više od 38.000 Kragujevčana. To je oko 25 odsto odrasle populacije. Najviše je dato kineskih, tri četvrtine od svih doza. Naša procena je da bismo, da nije bilo vakcinacije, imali između 350 i 370 obolelih koje bismo morali da hospitalizujemo u našem Kliničkom centru”, otkriva dr Sazdanović.

Koliko se obolelih od kovida nalazi na lečenju u KC Kragujevac?

Trenutno u bolnici imamo 220 pacijenata, sa ozbiljnim upalama pluća i komplikacijama. Čak 200 osoba mora da dobija visok protok kiseonika. Trećina bolesnika je na intenzivnoj nezi, na invazivnoj ili neinvazivnoj ventilaciji. To je takozvana mehanička potpora za pacijente. Takvu situaciju nismo imali ni u decembru, kada se beležio veliki broj obolelih od korone. Dobro smo se pripremili za ovaj udar i obezbedili smo dosta mesta za one kojima je neophodno primanje kiseonika.

Osmislili ste i dnevne bolnice za obolele?

Muka nas je na to naterala. Tu dolaze pacijenti kojima nije potrebno primanje kiseonika. Oni dobiju neophodnu terapiju i odlaze na kućno lečenje. Na svakih dva do tri dana dolaze na kontrole, urade im se laboratorijske analize, gledamo da li je potrebno da im se propiše antikoagulantna terapija. Uključujemo po potrebi i infuziju. Ako treba daje se i terapija „favipiravirom”, koja se pokazala odličnom ako se propiše pacijentima u prva četiri dana od početka bolesti. Ali, kada dođu zaraženi gde je prošlo deset dana od kada je bolest napredovala, mi se hvatamo za glavu. Kod njih je stanje teže. Imamo oko 120, 130 pregleda u Klinici za infektivne bolesti za 24 sata, a opasno je što su dve trećine prvi pregledi. To je znak da se epidemija virusa korona usložnjava.

Da li to znači da je u Kragujevcu situacija sa kovidom teška kao što je slučaj u Beogradu?

Ako se porede Beograd i Kragujevac i ako imamo na umu da je prestonica deset puta veća od Kragujevca, onda je shodno broju stanovnika situacija sa koronom ista. Jer, u Beogradu se dnevno beleži po 1.300 obolelih, a kod nas 130. Ali, cela Srbija ima slične probleme. Tako je i u Kraljevu, Užicu, Čačku, a Niš i Vranje su posebno „proklizali”.

Mislite li da je sada teže zbog mutiranih varijanti virusa koje su se pojavile?

Mi ne znamo koji soj virusa vlada i besmisleno je o tome govoriti u trenutku kada imamo pacijente sa ovako ozbiljnim kliničkim slikama. Zbrinjavamo sve kojima je neophodna pomoć. Da bismo tačno znali koji je soj prisutan kod svakog pacijenta, morale bi da se rade posebne analize. Ali, primetili smo da je sada zaražavanje mnogo brže među mladima. U Kragujevcu nije bilo nekih mega-žurki kao što je beleženo u Beogradu, jer smo to na vreme sprečili. Međutim, imamo povećanje broja obolelih među decom u srednjim školama i višim razredima osnovnih škola. Kod njih bolest prođe lagano, ali ne i kod njihovih roditelja, baka i deka. Mi to zovemo horizontalno širenje virusa u okviru porodice.

Zbog čega se dogodilo tako naglo povećanje broja zaraženih?

Sada stižu na naplatu odlasci na turističke destinacije, u banje i na planine. To će da nas prati sigurno čitav mart, a verovatno i polovinu aprila. Sve je počelo četiri, pet dana posle obeležavanja Sretenja. Imali smo slučaj mladog čoveka od 40 godina, koji je za jedan dan završio na respiratoru. Nema pravila. Bake i deke od 80 godina preguraju krizu i odu kući, a zato neko od 40 ili 50 godina dobije tako tešku upalu pluća da jednostavno ne znamo šta da radimo. Imuni odgovor osobe na virus je individualna stvar. Na mnogo šta apsolutno utiče genetika.

Dešava se i da građani ne znaju kada je pravi trenutak da odu kod lekara kada je reč o kovidu. Nekada im kažu da su došli prerano, a nekada da je prekasno. Kada je pravi momenat za odlazak kod lekara?

Nema tu preranog trenutka. Čim neko dobije povišenu temperaturu, bol u zglobovima, simptome slične gripu treba da ode kod doktora. Šta ima da čeka? Dobro je što Šumadinci imaju neku kulturu straha, pa odmah odlaze kod lekara kada su bolesni. Suština je u brzom javljanju i u davanju terapija. Ko ima povišenu temperaturu nema šta da traži kod izabranog doktora već mora da ide pravo u ATD ambulantu. Tu ih bude po 500, 600 dnevno.

Koliko se zbog toga menja način rada Kliničkog centra?

Otvorili smo treću intenzivnu negu za zaražene od korone. Zbog povećanog broja kovid pacijenata, moraćemo polako da redukujemo operativne programe za obolele od drugih bolesti. Jednostavno, nemamo anesteziologe i anestetičare koji bi to radili jer su svi preusmereni za kovid pacijente u intenzivnoj nezi.

Šta treba da se uradi kako bi se situacija sa koronom poboljšala?

U ovom trenutku pandemije neophodno je pridržavanje propisanih mera. Zna se koje su epidemijske mere i tu priče nema. Sve ostalo je palijativa. Ne mogu da shvatim održavanje koncerta grupe „Crvena jabuka” u Beogradu. To je ludilo. Nije normalno da se tako nešto dozvolilo. Pa zar neko mora da ide da sluša tu grupu usred pandemije? I kako je mogao da bude pušten koncert u ovom trenutku? Kada sam video tu vest u prvom momentu sam pomislio da je reč o šali. A kada sam shvatio da je istina ostao sam zapanjen.

Koliko je važno da što više građana dobije cepivo protiv virusa korona?

U životu svako ima pravo na izbor. Država je obezbedila dovoljan broj vakcina protiv kovida. Ona donosi slobodu i vraćanje u normalnost. Vakcine pomažu, ali da li će to neko da shvati ili ne zavisi od njih. Treba verovati medicini zasnovanoj na činjenicama, a ne na glupostima. Imamo u rukama nešto što je dokazano i priznato, a to je vakcina. Ona spasava od zaražavanja, a ako osoba oboli neće imati tešku kliničku sliku. Imamo primer porodice koja je obolela od kovida, i to muž, žena i tašta. On je dobio prvu dozu kineske vakcine i zarazio se, ali je posle dva dana otišao kući. A njegova žena i tašta, koje nisu vakcinisane, još su u bolnici sa teškim pneumonijama.

Neki ljudi smatraju da se ne treba pelcovati jer vide osobe koje su uprkos vakcinaciji obolele, što govori i taj primer.

Bitno je da se posle dve doze cepiva dozvoli imunološkom sistemu da napravi imuni odgovor minimum 15 dana. Tek onda možemo da pričamo o odbrani od virusa. Treba imati na umu da od 100 ljudi koji prime vakcinu, pet neće razviti imunološki odgovor. Ali ostali su zaštićeni. Cepivo je zapravo sloboda. Kad bi se vakcinisalo četiri i po miliona ljudi, niko više ne bi morao da nosi masku i mogli bi da sede po kafanama, planirajući letovanje.

Smatrate li da bi uvođenje kovid pasoša ili mogućnost vakcinisanima da idu na koncerte i u pozorište privolelo više ljudi da prime cepivo?

To ne mogu da komentarišem. To je vrlo osetljiva tema. Tu je reč o ograničavanju ljudskih sloboda. Mislim da je svest ljudi ključna stvar.

Ali dešava se da ljudi pitaju neke lekare da li da se vakcinišu i da im oni govore da to ne treba da rade. Zato su ljudi zbunjeni.

U našem Kliničkom centru radi više od 600 doktora. Sigurno oko 20 odsto njih ne veruje u vakcinu zato što slušaju razne informacije. Mi smo vakcinisali oko 1.100 zaposlenih. Jedna analiza je pokazala da smo imali oko 700 zaposlenih koji su preležali kovid i da je jedan lekar, nažalost, preminuo. U ovom talasu, međutim, mi imamo svega 12 do 15 ljudi koji su zaraženi. To je znak da cepivo pomaže. U decembru smo se hvatali za glavu jer je bilo pozitivno oko 180 zaposlenih.

A kako građani mogu da znaju koja je vakcina najbolja za njih?

Svaka koja je registrovana je dobra. Treba izabrati prvu koje je dostupna.

Da li vi kao ginekolog savetujete trudnicama i ženama koje planiraju trudnoću da se vakcinišu?

Stav je da su vakcine bezbedne. I trudnice treba pelcovati. Besmisleno se podigla fama oko svega toga, kao i tvrdnja da vakcine izazivaju sterilitet. Izuzetno je važno da ljudi prate ko nešto kaže, a ne šta kaže.

Povratak u normalan život

Kada možemo da očekujemo da će korona proći i da ćemo se vratiti u „normalni” život?

Nema tu nikakvih tajni. Ukoliko u drugoj polovini maja budemo imali dovoljan broj vakcinisanih osoba, četiri i po miliona ljudi prvom i oko tri miliona drugom dozom cepiva, i ako tu ubrojimo i one koje su preležali virus, onda smo stvorili kolektivni imunitet. Onda možemo da govorimo o povratku u normalni život.

Lekarima pare ne znače ništa

Kako zdravstveni radnici izdržavaju da godinu dana rade u najtežim uslovima?

Jedva čekaju da sve ovo prođe. Čekaju trenutak da mogu malo da odahnu, da odu na odmore na koje dugo nisu bili. Pa evo ja sam za godinu i po dana iskoristio svega četiri dana odmora. Ali, mi ne kukamo. Radimo i ćutimo. Ipak, mislim da će kada ovo sve jednog dana prođe, ostaviti ozbiljne posledice na ljude koji rade u kovid sistemu. Jer nije lako kada se za nekog pacijenta borite po 15 dana kako bi mogao da diše i on na kraju umre. To su strašne traume. Zdravstveni radnici se vezuju za pacijente. Držimo im ponekad motivacione govore sa željom da izdrže sve ovo. A oni kažu da im više ni pare koje dobijaju ne znače ništa jer nemaju gde da ih potroše. Nadaju se da će brzo da se vrate uobičajenom lečenju građana.