Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Генералова „сламка” оде низ Неретву

Генералова „сламка” оде низ Неретву
Изградња Старог моста после рушења (Фотодокументација „Политике”)

Тешке речи и „пројектили“ оптужби, на међунационалном нивоу, ових дана засипају Стари мост. И док градски оци покушавају да на Унесковој листи заштићених споменика културе сачувају сигурну будућност мостарског симбола, они који су га уништавали опет призивају духове прошлости. Ко је гађао, са које стране, да ли је реч о гранатирању или намерном минирању, која војска је одговорна и да ли је било монтираних снимака, теме су домаћих и страних медија.

Тако је на одбрану генерала Слободана Праљка, који тврди да мост није срушио ХВО, него да је за овај чин одговорна Армија Босне и Херцеговине, јуче реаговао проф. др Берко Зечевић, један од најпознатијих балистичара на територији бивше Југославије и експерт који је сведочио на суђењу против Слободана Милошевића и Станислава Галића.

– Нема никакве дилеме да су Стари мост срушили пројектили генерала Слободана Праљка, рекао је Зечевић за „Дневни аваз”, оповргавши сведочење пензионисаног професора Слободана Јанковића, који је са још два инжењера са загребачког Бродарског института стручном анализом утврдио да мост није срушен услед гранатирања него активирањем експлозива у доњем делу источног лука Старог моста.

– Због чега би Армија БиХ дигла Стари мост у ваздух после два дана непрекидне паљбе по том истом мосту коју је вршио ХВО? Све анализе које смо урадили јасно показују да је Стари мост срушен после више десетина удара тенковских пројектила с кумулативним ефектом. Мост је, дакле, био неспособан да задржи конструкцију. Требао му је мали удар, који се и десио на дан рушења 9. новембра, да се све уруши – изјавио је Зечевић новинарима, не пропустивши прилику да напомене да је Праљкова одбрана заснована на намери да се друга војска прикаже камиказама и фундаменталистима, али и да се спречи светла будућност Босне и Херцеговине.

Расправа тужилаштва, одбране и хашких судија о форензичкој анализи различитих снимака рушења и пада моста, трајала је више од 45 минута. Холандски стручњаци из Одељења за дигиталну технологију и биометрију Института министарства правосуђа су, на захтев тужилаштва, урадили њихову анализу и тврде да у снимцима рушења Старог моста постоји прекид у континуитету, те да водени зид о коме говоре хрватски стручњаци није узроковао пад моста. Тиме је доведена у питање одбрана која се заснива на анализи загребачких стручњака, па и могућност да је мост срушен после минирања. Адвокат генерала Праљка, Божидар Ковачић није, како пише „Вечерњи лист” желео да поверује анализи тужилаштва, „док је не погледа”, да би после получасовне паузе и прегледавања материјала, закључио да постоји поменути дисконтинуитет, али само на снимку ТВ ОРФ2, али не и на оном који је снимила мостарска телевизија.

А новинар РТВ Мостар је у јучерашњем извештају са суђења хрватским генералима прокоментарисао да Праљкови стручњаци „виде само оно што желе да виде”

– Ако генерал мисли да ће се извући оваквим доказима, онда се грдно вара. Занемаривање вишедневног тешког гранатирања моста са позиција ХВО-а и фокусирање на сам чин урушавања, не чини се као баш превише мудра стратегија. Заправо, реч је само о генераловој назови „сламци спаса”, коју ће однети Неретва, баш као што је однела и Стари мост, кога су срушиле јединице ХВО-а под Праљковом командом, речено је на РТВ Мостар.

Упоредо са жустром расправом у хашкој судници, битка за Стари мост води се и у граду на Неретви. Пошто би Одбор Унеска у Квебеку требало да пружи још једну шансу БиХ, пре него што Стари мост буде скинут са листе светске баштине, остало је да локалне власти испоштују препоруке око уклањања хотела „Ружа”. Уколико до 1. фебруара следеће године препоруке не буду испоштоване, Стари мост ће се наћи на листи угрожених светских споменика.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.