Страх од гломазне администрације

Предвиђеним бројем потпредседничких и министарских портфеља у новој републичкој влади, Србија ће, по величини новог кабинета у Немањиној 11, бити без премца међу земљама региона. Прва асоцијација је да ће то значити и знатно повећање ионако прегломазног бирократског апарата који сада има око 28.000 запослених. То, међутим, не мора нужно да се догоди, већ зависи од тога да ли ће нова владајућа коалиција освојени део колача власти третирати као партијски плен, а државну администрацију као место за ухлебљење партијских кадрова.

Изменама закона о влади и о министарствима предвиђено је да будући кабинет Мирка Цветковића има 24 министарства и четири потпредседника, од којих ће тројица обављати и министарску функцију, што заједно са премијером чини владу од 26 чланова. Поређења ради, македонска влада броји 23 члана, црногорска 16, хрватска 18, бугарска 19, румунска 18, а словеначка 16. Али, и одлазећа српска влада је имала 25 чланова, па би, с обзиром на законске одредбе, по којима се с променом власти мењају само личности на политичким функцијама (чланови владе, државни секретари и посебни саветници), нова влада требало да буде увећана тек за један кабинет и можда још нешто мало људи. Иначе, према неким информацијама у Великој Британији, која има већу администрацију од наше, доласком нове власти промени се мање од 100 људи.

Немања Ненадић, из невладине организације Транспарентност Србија, сматра да оснивање нових министарстава неминовно води и већем броју запослених у државној управи.

– Међутим, то повећање не мора бити велико. То пре свега зависи од тога да ли ће се нова министарства бавити проблемима који нису били у делокругу рада неког од постојећих. Уколико не буде тако, верујем да ће нова министарства заправо само преузимати већ запослене у службама или другим министарствима која су се бавила тим, сада издвојеним пословима – рекао је Ненадић за „Политику”.

Рационалним повећањем броја запослених сматра се само оно где повећан обим посла захтева више извршилаца, а право је сваке нове владе да се организационо уреди онако како мисли да ће најбоље функционисати. Према предложеном Закону о министарствима, чини се да нових послова за владу и нема, реч је углавном о прерасподели надлежности, односно о издвајању одређених послова и припајању другим министарствима (просторно планирање је, примера ради, измештено из Министарства за инфраструктуру и пребачено у Министарство екологије). Предложено ново министарство за људска и мањинска права ће се заправо бавити пословима које је до сада обављала истоимена канцеларија, па ће вероватно само преузети њене стручне кадрове, а министарство за НИП не би требало да ангажује већи број кадрова него што их је имао Драган Ђилас као министар без портфеља задужен за НИП (осим особља у кабинету министра, у Канцеларији за НИП радило је тридесетак људи).

Нови послови у државној управи, подсетимо, својевремено су се отворили када је основана институција заштитника грађана, или повереника за информације од јавног значаја, или дечјег омбудсмана, или Агенције за мирно решавање радних спорова…

Према речима Немање Ненадића, управо у неким од ових институција могу се очекивати нова запошљавања, будући да у њима сада ради знатно мање људи у односу на број предвиђен систематизацијом. „Ту пре свега мислим на канцеларију повереника за информације, Управу за јавне набавке, Републички одбор за решавање о сукобу интереса”, истиче Ненадић.

Све укупно – то ће ипак бити знатно мањи број нових кадрова у односу на онај који се најављује из Канцеларије за европске интеграције. Пре месец дана, наиме, директор те канцеларије Тања Мишчевић изјавила је да је Националним програмом за интеграцију у ЕУ предвиђено да број државних чиновника који су директно ангажовани на пословима европских интеграција буде удесетостручен у наредне четири године, односно да се њихов број повећа са 350 људи, колико их је данас, на 3.500.

Оно чега се јавност прибојава, међутим, јесте неоправдано увећање бирократије због пуког интереса странака да упосле своје људе. Искуство говори да та бојазан није неоправдана. Од јануара 2001. године број запослених у државној управи вишеструко је увећан. Од тадашњих 8.099 запослених „стекли” смо три и по пута већи бирократски апарат. Највећи део нових кадрова стигао је са смањењем државе у којој смо живели и променом њених организационих облика (СРЈ, СЦГ, Србија), због чега су преношене надлежности са некадашњег савезног нивоа на републички, а због тога је, опет, тешко израчунати колико број се „провукао” међу чиновнике искључиво захваљујући партијским заслугама. Једино што се у овом тренутку може поредити јесте број запослених на крају прве, па онда и друге Коштуничине владе (подаци које смо, за сада неуспешно тражили од Службе за управљање кадровима), јер у последње две године није било промена надлежности државе Србије.

(/slika2)Према подацима из „Стратегије реформе државне управе у Републици Србији” из 2005. године, крајем марта 2004. године било је 27.238 запослених у државној управи. Само четири месеца касније (подсетимо, почетком марта је формирана прва Коштуничина влада) ова бројка повећана је за још готово 400 људи. И након прошлогодишњег формирања владе која управо броји последње сате, а која је у односу на прву владу Војислава Коштунице имала пет министарстава више, говорило се о опасности предимензионирања ионако превелике администрације. Како је „Политика” писала у јуну прошле године, у државној управи тада је радило 21.285 службеника, не рачунајући министарства иностраних, и унутрашњих послова, Министарство одбране и БИА, јер, како нам је тада објашњено, ови ресори из безбедоносних разлога воде самосталну евиденцију. А крајем 2006. године, директорка Службе за управљање кадровима Владе Србије Јасмина Дамјановић изјавила је да је број запослених на неодређено и одређено време повећан за 400 до 500 особа у односу на 2006. годину.

Она је у новембру за лист „Данас” навела да (тада актуелни) „број од 27.892 запослена у државној администрацији на одређено и неодређено време обухвата министарства, органе управе у саставу министарстава – Пореску управу, Управу царине, Управу за извршење заводских санкција, али и службе владе, Министарство одбране и Министарство спољних послова”.

У међувремену, веће смањење кадрова у државној управи догодило се 2005. године када је, у циљу рационализације на захтев ММФ-а, отишло око 3.000 запослених, а влада је те године донела одлуку да се неће сагласити са правилницима о систематизацији радних места по министарствима који би били увећани макар за једног запосленог. За време друге владе Коштунице, међутим, како сазнајемо, та одлука није важила. Да ли нова влада мисли да јој треба више запослених у државној управи знаћемо пошто нови министри доставе влади своје предлоге правилника о систематизацији.

-----------------------------------------------------------

И помоћници на удару

Са доласком нове владе могућа је и већа промена функционера који имају звања помоћника министара, или директора дирекција и агенција, будући да је два пута одлаган рок за њихово запошљавање по конкурсу на пет година, тако да су и они сада „подложни” брзим сменама. Укупан број ових функционера, који би требало да су професионалци, износи око 400, а само мањи број је примљен на конкурсу.

-----------------------------------------------------------

Питања Служби за управљање кадровима

Новинари „Политике” два дана су безуспешно покушавали да од Службе за управљање кадровима владе добију податке о броју тренутно запослених у државној администрацији Републике Србије. Будући да су нам у овој служби објаснили да одговоре можемо да очекујемо у законском року (према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, орган власти је дужан да „без одлагања”, а најкасније у року од 15 дана од пријема захтева тражиоца обавести о поседовању информације), читаоци ће бити ускраћени за најсвежије податке из ове области.

Од Службе за управљање кадровима затражили смо, између осталог, и да одговоре колико је у претходне две владе било запослених особа и ангажованих по другим основама у кабинетима министара, потпредседника владе и председника владе и да ли у број запослених улазе особе ангажоване по уговору о привременим и повременим пословима.

----------------------------------------------------------

Неке нове адресе

За адекватан смештај државних органа Србије недостаје још око 50.000 квадратних метара простора, па би и о тој чињеници морало да се води рачуна ако се планира повећање администрације. Како сазнајемо, мањак простора ускоро би требало да буде ублажен и то, најпре, завршетком зграде у Немањиној 9 (за два-три месеца) где ће бити смештени виши судови. Пресељењем у ову зграду и Врховног суда Србије биће ослобођена зграда у Ресавској улици, у коју би могао да се усели омбудсман или неко министарство. Према нашим информацијама, то би можда могла да буде и нова адреса Министарства телекомуникација, које се сада налази на три локације.

Довршењем адаптирања зграде у Краља Александра 15 (бивша Народна банка, код Главне поште), ту ће се највероватније преселити готово цело Министарство економије, што ће ослободити простор које делови тог министарства користе у Палати федерације, СИВ-у 3, Влајковићевој 10 и у Немањиној 22-26. У Влајковићеву би тада могло да се пресели Министарство трговине, које је такође „расуто” на више локација.

У државну зграду на углу улица Светозара Марковића и Крунске можда ће се уселити Министарство науке, а када се коначно нађу средства за пресељење Геозавода и реновирање једне од најлепших зграда у Београду, у Карађорђевој 48, у ту зграду би могло да се усели Министарство правде.

Свим овим „померањима” ослободило би се доста канцеларија у згради министарстава у Немањиној 22-26, у које би могли да се прошире и „продишу” министарства здравља и просвете.

За оне који мисли да би цела српска влада могла да се смести у огромну Палату федерације на Новом Београду, надлежни имају објашњење зашто не може ни мањи део те владе тамо да се смести - од око 60.000 кварата, у свечаним салама, холовима и степеништима налази се више од пола тог простора.