Израелски дуел на десници

Већ довољно предозирани изборима, Израелци поново сутра излазе да гласају у нади да ће земљу извући из политичке парализе, али сва предвиђања наговештавају тесан резултат недовољан да се формира стабилна већина.

Четврти пут у две године, бирачима се нуде опције које су погубиле сваки идеолошки предзнак и свеле се на огољену борбу за политичко преживљавање, чиме је још једном потврђена системска нестабилност која је земљу увела у кризу какву не памти деценијама. На три претходна гласања коалиција левог центра није успела да с власти скине лидера десничарског Ликуда, Бењамина Нетанијахуа, који сада тражи шести мандат, али ови избори могли би да донесу нешто ново: дуел међу конзервативцима, који додатно доприноси оштрим поларизацијама.

Суочени с пандемијом и сталном претњом Ирана, Израелци почињу да схватају да је прави рат међу њима и да је за такво стање најодговорнији „ротвајлер” националне политике – Нетанијаху, премијер који је током 14 година издао многе савезнике с којима сада мора да се такмичи.

Ликуд никада до сада, упркос разним покушајима, није био суочен с таквим изазовима. Више од половине бирача јединствено се изјашњава за десницу, али како су све мање лојални странкама за које су традиционално гласали, неизвесност се увећава. Чак и део насељеника окупиране Западне обале, премијеровог бастиона, показује знаке замора Нетанијахуом и намерава да гласа за неку од других странака деснице.

Чак три десничарске партије, чије су идеологије сличне Ликуду, покушаће да смене Нетанијахуа: Нова нада Гидеона Саара, странка Јамина Нафтали Бенета и Израел Беитену Авигдора Либермана.

Саар је популарни бивши министар образовања и унутрашњих послова и прошлогодишњи Нетанијахуов ривал за лидерство Ликуда. Иако је још у знатној мери енигма, Нова нада делује као веродостојни Нетанијахуов ривал, а Саар прети да ће послати у пензију премијера с најдужим стажом у историји Израела и његов „култ личности”.

За разлику од друга два такмаца с деснице, који одбацују сваку могућност коалиције с вођом Ликуда, Бенет, бивши министар образовања и одбране, позива на Нетанијахуову смену, али одбија да обећа да не би учествовао у раду његовог кабинета. Иако је на путу да постане трећа по снази партија у Кнесету, бирачи не верују да се некадашњи премијеров протеже одмакао од свог бившег шефа и да неће поново с њим ускочити у коалицију.

Опозициони трио са деснице употпуњује још и тврди Авигдор Либерман, чија партија привлачи бираче секуларне националистичке деснице и не жели никакве контакте с три јеврејске ултраортодоксне странке које је Нетанијаху давно одабрао као савезнике, а које не показују знаке спремности да напусте лидера Ликуда.

Хегемонија Ликуда је угрожена. Део Нетанијахуових бирача није очаран премијеровим учинком, али до сада нису имали другу опцију. „Традиционални следбеници Ликуда виде да популизам и непоштење управљају Нетанијахуовим акцијама”, пише Сима Кадмон, колумниста „Једиот Ахронота”. „Они траже цивилизованију владу, и по стилу и по суштини.”

Десница се тако супротставља премијеру у три формације, од којих су две поуздана, а једна проблематична опозиција, а он рачуна да му фрагментација деснице повећава изгледе да формира владу.

Последња испитивања показују да би Ликуд могао да добије 28 од укупно 120 места у Кнесету и да је анти-Нетанијаху блок у предности 58:47 у односу на премијерове присталице, али недовољно да се достигне већина од минимум 61 посланика.

На центру левици ситуација није мање сложена.

Бени Ганц, лидер центристичке Плаво-беле партије, који је прихватио да уђе у садашњу владу и да по уговору с премијером замени позицију министра одбране коју сада држи. Иако је био други по снази партнер у влади, бивши начелник Генералштаба је свој рејтинг оборио чим је ушао у кабинет и тиме погазио раније дато обећање да неће у владу који предводи неко кога кривично гоне за корупцију – Нетанијаху. Ганцова краткотрајна политичка епизода на путу је ка прошлости, иако он жели да остане партијски лидер, уверен да једини може да победи премијера.

Јаир Лапид, лидер странке Јеш Атид, која делује најснажније у блоку левог центра, већ је добио подршку да формира нову владајућу коалицију од председника партије Мерец, Ницана Хоровица, као и од донекле опорављених социјалдемократских лабуриста – странака које капиталишу на Ганцовом паду.

У покушају да ослаби конзервативне ривале, Нетанијаху све време покушава да изборе прикаже као судар деснице и левице, па Лапида описује као јединог кандидата за премијерско место.

Премијер је себи олакшао ситуацију пошто је његов правни тим успео да за 5. април одгоди судски процес о корупцији, превари и кршењу јавног поверења, али је суочен с масовним протестима који се 39 узастопних недеља одржавају по Тел Авиву, Јерусалиму и другим градовима.

Рачунао је на веома успешну масовну вакцинацију против ковида 19, али питање је колико ће га коштати отварање земље које је кривуљу заразе одмах окренуло навише. Обећавао је нормалност, а потом издавао апокалиптична саопштења. Притом је прилично усамљен када, без аргумената, верује да се неће остварити предвиђања бизнис лидера који говоре о десетинама хиљада компанија које чека банкрот.

Покушао је и да капиталише на поклону који је добио од Доналда Трампа – нормализацији са четири арапске земље – али није успео да оде у историјску посету Абу Дабију. Да ли због инцидентног отказивања посете Јерусалиму јорданског престолонаследника или због хоспитализације његове супруге Саре, тек посета је четврти пут отказана.

Ко ће победити у земљи у којој посланици Кнесета немају проблем да из једне странке прелазе у другу? У којој опозиција не зна како би расподелила власт уколико скине премијера.

Нетанијаху, Бенет, Саар, Лапид? Колико ће нова влада бити десна? Једно је сигурно: нико се у Израелу није обогатио кладећи се против маестра политичког преживљавања: Бењамина Нетанијахуа.