Izraelski duel na desnici

Već dovoljno predozirani izborima, Izraelci ponovo sutra izlaze da glasaju u nadi da će zemlju izvući iz političke paralize, ali sva predviđanja nagoveštavaju tesan rezultat nedovoljan da se formira stabilna većina.

Četvrti put u dve godine, biračima se nude opcije koje su pogubile svaki ideološki predznak i svele se na ogoljenu borbu za političko preživljavanje, čime je još jednom potvrđena sistemska nestabilnost koja je zemlju uvela u krizu kakvu ne pamti decenijama. Na tri prethodna glasanja koalicija levog centra nije uspela da s vlasti skine lidera desničarskog Likuda, Benjamina Netanijahua, koji sada traži šesti mandat, ali ovi izbori mogli bi da donesu nešto novo: duel među konzervativcima, koji dodatno doprinosi oštrim polarizacijama.

Suočeni s pandemijom i stalnom pretnjom Irana, Izraelci počinju da shvataju da je pravi rat među njima i da je za takvo stanje najodgovorniji „rotvajler” nacionalne politike – Netanijahu, premijer koji je tokom 14 godina izdao mnoge saveznike s kojima sada mora da se takmiči.

Likud nikada do sada, uprkos raznim pokušajima, nije bio suočen s takvim izazovima. Više od polovine birača jedinstveno se izjašnjava za desnicu, ali kako su sve manje lojalni strankama za koje su tradicionalno glasali, neizvesnost se uvećava. Čak i deo naseljenika okupirane Zapadne obale, premijerovog bastiona, pokazuje znake zamora Netanijahuom i namerava da glasa za neku od drugih stranaka desnice.

Čak tri desničarske partije, čije su ideologije slične Likudu, pokušaće da smene Netanijahua: Nova nada Gideona Saara, stranka Jamina Naftali Beneta i Izrael Beitenu Avigdora Libermana.

Saar je popularni bivši ministar obrazovanja i unutrašnjih poslova i prošlogodišnji Netanijahuov rival za liderstvo Likuda. Iako je još u znatnoj meri enigma, Nova nada deluje kao verodostojni Netanijahuov rival, a Saar preti da će poslati u penziju premijera s najdužim stažom u istoriji Izraela i njegov „kult ličnosti”.

Za razliku od druga dva takmaca s desnice, koji odbacuju svaku mogućnost koalicije s vođom Likuda, Benet, bivši ministar obrazovanja i odbrane, poziva na Netanijahuovu smenu, ali odbija da obeća da ne bi učestvovao u radu njegovog kabineta. Iako je na putu da postane treća po snazi partija u Knesetu, birači ne veruju da se nekadašnji premijerov proteže odmakao od svog bivšeg šefa i da neće ponovo s njim uskočiti u koaliciju.

Opozicioni trio sa desnice upotpunjuje još i tvrdi Avigdor Liberman, čija partija privlači birače sekularne nacionalističke desnice i ne želi nikakve kontakte s tri jevrejske ultraortodoksne stranke koje je Netanijahu davno odabrao kao saveznike, a koje ne pokazuju znake spremnosti da napuste lidera Likuda.

Hegemonija Likuda je ugrožena. Deo Netanijahuovih birača nije očaran premijerovim učinkom, ali do sada nisu imali drugu opciju. „Tradicionalni sledbenici Likuda vide da populizam i nepoštenje upravljaju Netanijahuovim akcijama”, piše Sima Kadmon, kolumnista „Jediot Ahronota”. „Oni traže civilizovaniju vladu, i po stilu i po suštini.”

Desnica se tako suprotstavlja premijeru u tri formacije, od kojih su dve pouzdana, a jedna problematična opozicija, a on računa da mu fragmentacija desnice povećava izglede da formira vladu.

Poslednja ispitivanja pokazuju da bi Likud mogao da dobije 28 od ukupno 120 mesta u Knesetu i da je anti-Netanijahu blok u prednosti 58:47 u odnosu na premijerove pristalice, ali nedovoljno da se dostigne većina od minimum 61 poslanika.

Na centru levici situacija nije manje složena.

Beni Ganc, lider centrističke Plavo-bele partije, koji je prihvatio da uđe u sadašnju vladu i da po ugovoru s premijerom zameni poziciju ministra odbrane koju sada drži. Iako je bio drugi po snazi partner u vladi, bivši načelnik Generalštaba je svoj rejting oborio čim je ušao u kabinet i time pogazio ranije dato obećanje da neće u vladu koji predvodi neko koga krivično gone za korupciju – Netanijahu. Gancova kratkotrajna politička epizoda na putu je ka prošlosti, iako on želi da ostane partijski lider, uveren da jedini može da pobedi premijera.

Jair Lapid, lider stranke Ješ Atid, koja deluje najsnažnije u bloku levog centra, već je dobio podršku da formira novu vladajuću koaliciju od predsednika partije Merec, Nicana Horovica, kao i od donekle oporavljenih socijaldemokratskih laburista – stranaka koje kapitališu na Gancovom padu.

U pokušaju da oslabi konzervativne rivale, Netanijahu sve vreme pokušava da izbore prikaže kao sudar desnice i levice, pa Lapida opisuje kao jedinog kandidata za premijersko mesto.

Premijer je sebi olakšao situaciju pošto je njegov pravni tim uspeo da za 5. april odgodi sudski proces o korupciji, prevari i kršenju javnog poverenja, ali je suočen s masovnim protestima koji se 39 uzastopnih nedelja održavaju po Tel Avivu, Jerusalimu i drugim gradovima.

Računao je na veoma uspešnu masovnu vakcinaciju protiv kovida 19, ali pitanje je koliko će ga koštati otvaranje zemlje koje je krivulju zaraze odmah okrenulo naviše. Obećavao je normalnost, a potom izdavao apokaliptična saopštenja. Pritom je prilično usamljen kada, bez argumenata, veruje da se neće ostvariti predviđanja biznis lidera koji govore o desetinama hiljada kompanija koje čeka bankrot.

Pokušao je i da kapitališe na poklonu koji je dobio od Donalda Trampa – normalizaciji sa četiri arapske zemlje – ali nije uspeo da ode u istorijsku posetu Abu Dabiju. Da li zbog incidentnog otkazivanja posete Jerusalimu jordanskog prestolonaslednika ili zbog hospitalizacije njegove supruge Sare, tek poseta je četvrti put otkazana.

Ko će pobediti u zemlji u kojoj poslanici Kneseta nemaju problem da iz jedne stranke prelaze u drugu? U kojoj opozicija ne zna kako bi raspodelila vlast ukoliko skine premijera.

Netanijahu, Benet, Saar, Lapid? Koliko će nova vlada biti desna? Jedno je sigurno: niko se u Izraelu nije obogatio kladeći se protiv maestra političkog preživljavanja: Benjamina Netanijahua.