Офшор зоне под посебним надзором

Управа за спречавање прања новца активно ће учествовати у примени Закона о утврђивању порекла имовине тако што ће сарађивати са Пореском управом и достављати јој податке и информације које су од значаја за поступке.

Жељко Радовановић, шеф Управе за спречавање прања новца очекује да ће будућа сарадња са Пореском управом додатно ојачати правни систем Србије и створити сигурније пословно окружење у нашој земљи.

„Управа је један од учесника у превентивном делу система за борбу против прања новца и финансирања тероризма, док репресивни део система чине полиција, надлежна јавна тужилаштва и судови”, каже Радовановић за „Политику”.

Прање новца представља прикривање порекла, држање, коришћење, пренос имовине која је стечена незаконитом делатношћу. То је криминални феномен који непрестано и брзо еволуира и свакодневно добија нове облике. Све док постоји приход од криминала, постојаће и потреба да се тај новац „опере”, тачније, да се прикаже као легалан и убаци у легалне финансијске токове. Последице тога по финансијски систем државе су велике. Нарушавају стабилност и угрожавају економски раст.

Када је реч о пословању у такозваним пореским рајевима – офшор зонама, оно није забрањено прописима Србије, али носи велики ризик од прања новца.

Упитан да ли пословање у офшор зонама чешће користе криминалци, бизнисмени или политичари из Србије Радовановић одговара да није уочена јасна подела.

„Офшор зоне представљају погодан оквир за прикривање нелегално стечених средстава без обзира на начин њиховог прибављања. Неке од ’црвених заставица’ наведених у типологијама које указују на пореску утају и/или прање новца означавају финансијске трансакције са офшор компанијама. Са друге стране, ’црвене заставице’ које могу да указују на корупцију укључују прикривено стварно власништво функционера над правним лицима основаним у офшор зонама”, објашњава Радовановић.

Уочене типологије прања новца у нашој земљи показују и да не постоје одступања у препознатим и до сада идентификованим техникама којима криминалци перу новац.

„Пословање странака које послују у офшор зонама се прате са дужном пажњом. То подразумева не само прикупљање података о свакој трансакцији већ и проверу усаглашености пословања странке са претпостављеном сврхом и наменом пословног односа који је странка успоставила са обвезником. Такође, проверава се и усаглашеност пословања странке са њеним уобичајеним обимом функционисања. Наравно, свако праћење са дужном пажњом подразумева и периодичне провере све прикупљене документације о странкама које долазе из офшор зона”, објашњава Радовановић.

Управа за спречавање прања новца је финансијско-обавештајна служба Србије која прикупља, обрађује, анализира и прослеђује податке до којих долази и на националном и на међународном нивоу.

„На међународном нивоу управа може да тражи информације и документацију од страних финансијско-обавештајних служби преко заштићене платформе ’Егмонт групе’ која омогућава безбедну размену података”, наводи наш саговорник.

Он додаје да је „Егмонт група” тело које у овом тренутку чини 166 финансијско-обавештајних служби које су чланице (Financial Intelligence Units – FIUs). Управа је чланица „Егмонт групе” од 2003. године и редовно учествује у њеним активностима.

Такође, управа реагује и након објављивања докумената о могућем прању новца до којих су дошли медији у свом истраживачком раду, наглашава наш саговорник.

„Делујемо проактивно уколико оценимо да се у јавности, односно медијима појавила иницијална информација која спада у нашу надлежност. У таквим случајевима отвара се предмет и покреће се поступак прикупљања додатних података који ће послужити за потврђивање или одбацивање почетних сазнања која указују на прање новца или финансирање тероризма”, закључује Жељко Радовановић.