Потребно је јединство у борби против ковида 19

Ковид 19 је највећи изазов по глобалну заједницу од четрдесетих година двадесетог века. У то време, после разарања у два светска рата, политички лидери су се окупили како би изградили мултилатерални систем. Циљеви су били јасни: да се државе окупе, да одагнају искушења изолације и национализма и како би се носили са изазовима који су једино могли били достигнути заједништвом, у духу солидарности и сарадње, односно мира, просперитета, здравља и безбедности.

Данас, гајимо исту наду да, док се боримо да заједно превазиђемо пандемију ковида 19, можемо да изградимо снажнију међународну здравствену структуру која ће штитити будуће генерације. Биће других пандемија и других великих здравствених ванредних ситуација. Ниједна влада појединачно, или мултилатерална агенција, не може сама да се носи са претњом од будућих пандемија.  Није питање да ли ће их бити, него када. Заједно, морамо да будемо спремни да предвидимо, спречимо, откријемо, проценимо и ефикасно одговоримо на пандемије на изузетно координирани начин. Пандемија ковида 19 је очигледан и болан подсетник да нико није безбедан док сви нису безбедни.

Стога смо посвећени обезбеђивању универзалног и једнаког приступа безбедним, ефикасним и вакцинама које могу да се приуште, као и лековима и дијагностици за ову и будуће пандемије. Имунизација је глобално јавно добро и мораћемо да будемо у стању да развијемо, произведемо и распоредимо вакцине што је могуће брже.

Због тога је успостављена иницијатива за приступ алаткама за убрзани одговор на ковид 19 (АСТ-А), како би се олакшао приступ тестовима, лековима и вакцинама и пружила подршка здравственим системима широм света. АСТ-А је испунио многе аспекте, али правичан приступ још није достигнут. Можемо више да учинимо, како бисмо промовисали глобални приступ.

У ту сврху, сматрамо да би народи требало да раде заједно у  циљу израде новог међународног споразума за спремност и одговор на пандемије. Обновљена колективна посвећеност би требало да буде прекретница у убрзавању спремности на пандемију на највишем политичком нивоу. Она би била укорењена у уставу Светске здравствене организације, дајући смернице другим релевантним организацијама за кључне активности у циљу ових залагања, ради подршке принципа здравља за све. Постојећи глобални здравствени инструменти, нарочито Међународни здравствени правилник, подупрли би такав споразум обезбеђујући чврсте и проверене темеље на којима би могло даље да се гради и унапређује.

Главни циљ овог споразума био би да се усвоји приступ свих влада и целокупног друштва, који би јачао националне, регионалне и глобалне капацитете и отпорност на будуће пандемије. Ово обухвата ширење, у великој мери, међународне сарадње како би унапредила, на пример, системе упозоравања,  размену података, истраживање, и локалну, регионалну и глобалну производњу и дистрибуцију медицинских и јавноздравствених мера попут вакцина, лекова, средстава за дијагностику и заштитну опрему. Он би, такође, укључио препознавање приступа „једног здравља” који повезује здравље људи, животиња и наше планете. И такав споразум би требало да води до узајамне одговорности, транспарентности и сарадње унутар међународног система и са његовим правилима и нормама.

Како бисмо ово постигли, радићемо са шефовима држава и влада на глобалном нивоу и са свим актерима, укључујући цивилно друштво и приватни сектор. Убеђени смо да је то наша одговорност, као лидера народа и међународних институција, како бисмо се постарали да свет научи лекцију из пандемије ковида 19.

У време када је ковид 19 искористио наше слабости и поделе, морамо да зграбимо ову прилику и наступимо заједно као глобална заједница за мирну сарадњу која се протеже и ван ове кризе. Унапређење капацитета и система како бисмо то постигли изискује време и захтева вишегодишњу одрживу политичку, финансијску и друштвену посвећеност.

Наша солидарност, како бисмо обезбедили да свет буде спремнији, биће наше наслеђе које штити нашу децу и унучиће и на минимум своди утицај будућих пандемија на наше економије и друштва.

Спремности на пандемије је потребно глобално лидерство за глобални здравствени систем који иде у корак са овим миленијумом. Да би ово постало реалност, морамо да будемо вођени солидарношћу, поштењем, транспарентношћу, инклузивношћу и правичношћу.

Савет Европе: Чарлс Мајкл, председник

Светска здравствена организација: Др Тедрос Аданом Гебрејесус, генерални директор

Чиле: Себастијан Пињера, председник

Костарика: Карлос Алварадо Кесада, председник

Тринидад и Тобаго: Кит Роули, премијер

Кенија: Ухуру Кенијата, председник

Руанда: Пол Кагаме, председник

Сенегал: Маки Сал, председник

Република Јужна Африка: Сирил Рамафоса, председник

Албанија: Еди Рама, премијер

Француска: Емануел Макрон, председник

Немачка: Ангела Меркел, канцеларка

Грчка: Киријакос Мицотакис, премијер

Норвешка: Ерна Солберг, премијерка

Португалија: Антонио Луис Сантос да Коста, премијер

Румунија: Клаус Јоханис, председник

Холандија: Марк Руте, премијер

Србија: Александар Вучић, председник

Шпанија: Педро Санчез, премијер

Уједињено Краљевство: Борис Џонсон, премијер

Украјина: Владимир Зеленски, председник

Тунис: Каис Саиед, председник

Индонезија: Џоко Видодо, председник

Фиџи:  Ј. В. Баинимарама, премијер

Република Кореја: Мун Џеин, председник