Гради се нова алеја заслужних Београђана

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу од 1969. године до сада сахрањено је 800 људи. Последњи у низу је чувени глумац Власта Велисављевић. У овој aлеји остало је још тридесетак места због чега ће она ускорo бити проширена. Али, осим проширења на овом гробљу, у плану је да од средине године почне изградња и нове aлеје заслужних Београђана на Новом бежанијском гробљу.

– Планирани капацитет за сахрањивање је: четири бетонске конхе (полукуполе) са по пет гробница у четири реда при чему је у првој фази предвиђена изградња три конхе, затим 75 гробница у четири реда, 44 касете розаријума и три зида колумбаријума са оквирно 60 касета. Израда пројекта алеје заслужних грађана на Новом бежанијском гробљу на површини од 3.906 квадратних метара је у завршној фази, а са реализацијом би требало да се почне негде средином године – рекли су у ЈКП „Погребне услуге”.

Прва особа сахрањена у гробницама Алеје заслужних грађана, коју је пројектовао архитекта Светислав Личина, био је Бранко Јевремовић, судија Уставног суда Југославије (сахрана је обављена 28. 4. 1969. године). Али су након њеног формирања, 1965. године у ову алеју пренети и посмртни остаци студента права и члана Комунистичке партије Жарка Мариновића, који је убијен 4. априла 1936. године за време студентског штрајка.

Сахрањивање у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, као и сахрањивање у будућој алеји на Новом бежанијском гробљу регулисано је градском Одлуком о уређивању и одржавању гробља.

– На основу Одлуке, овде могу бити сахрањене особе које су у току живота добиле највиши степен одликовања Републике Србије, академици Српске академије наука и уметности и почасни грађани Београда, односно они људи који су стекли Награду града Београда. Изузетно, градоначелник може да одлучи да и друге особе могу да буду сахрањене у Алеји заслужних грађана Београда, ако су у току живота биле истакнуте у области у којој су деловале. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у овој алеји даје институција чији је преминули био члан, уз претходну сагласност супружника или чланова уже породице. Уз предлог подносилац доставља и мишљење ресорног надлежног министарства или организационе јединице Градске управе града Београда, из области у којој је та особа била истакнута и својим радом дала допринос јавном животу града и републике – објаснио је Драган Балтовски, директор ЈКП „Погребне услуге”.

Ово предузеће је по одобрењу оснивача – града Београда кренуло у проширење ове алеје тако да ће се у најскорије време обезбедити још педесетак места.

– У просеку је за ове 52 године у Алеју годишње сахрањивано 16 заслужних грађана. С тим што је прошле године сахрањено 25 особа, а 2019. године 23 – рекао је Балтовски.

Име Алеја заслужних Београђана разликује се од имена Алеја заслужних грађана. У суштини то подразумева да овде могу бити сахрањени и они који су највећи део свог живота провели у Београду.

На Новом гробљу осим Алеје заслужних грађана постоји и Алеја великана која је настала после Првог светског рата. Алеја великана предвиђена је урбанистичким планом из 1923–1924. године, а реализована је у периоду између 1926. и 1927. године. У току 1926. одређен број значајних личности је у Алеју великана пренет са других парцела на Новом гробљу. Између 1926. и 1927. године, неки од великана 19. века пренети су на овај простор са Старог ташмајданског гробља, попут књижевника и патриоте Стевана Владислава Каћанског, филозофа и песника Милана Кујунџића Абердара, добротвора Илије Милосављевића Коларца… Једна од последњих значајних личности чији су остаци пренети у Алеју великана, али са Славије, био је Димитрије Туцовић децембра 2016. године.

– Концепт Алеје великана је породични концепт, где се углавном налазе породичне гробнице са значајним архитектонским и вајарским радовима, са капелама. Овде могу да се сахрањују чланови породица, док се у Алеју заслужних грађана могу сахрањивати само они за које је то одобрено – истакао је Балтовски.

Гробнице у Алеји великана распоређене су на средини стазе између парцела. На овом простору налазе се 23 породичне гробнице. Просторну целину Алеје великана употпуњују три капеле: капела коју је држава у знак захвалности подигла добротвору Велимиру Теодоровићу и две приватне капеле, поруџбине породица композитора Стевана Христића и академика Владимира и Ивана Спужића.