Мањи индекс корупције

Од 179 земаља света Србија је на 79. месту са индексом корупције од 3,4 (земље се бодују на скали од 10 чисте до 0 веома корумпиране) што је известан помак у односу на прошлу годину када је степен корупције био 3. Србија је од бивших република боље рангирана од Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније са индексом корупције 3,3, а испред ње су Словенија са индексом 6,6 и Хрватска 4,1 одсто, резултати су Транспаренси интернешнела, који су јуче у исто време у 11 сати објављени у свим земљама света у којима је истраживан индекс перцепције корупције, а представљени су у филијали ове глобалне организације Транспарентност Србија у Београду.

Владимир Гоати, председник организације Транспарентност Србија, рекао је да овогодишњи индекс корупције представља побољшање на скали корупције у односу на прошлу годину.

– Уколико би Србија наставила тренд напретка за три до четири године би изашла из "опасне зоне ендемске корупције" – рекао је Гоати и напоменуо да исти индекс корупције као Србија имају Гренада, Саудијска Арабија, Тринидад, Тобаго и Грузија.

Најмање корумпиране земље су: Данска, Финска, Нови Зеланд 9,4, Сингапур и Шведска 9,3, а најкорумпираније су Хаити 1,6, Ирак, 1,5 Сомалија, Мјанмар (бивша Бурма) 1,4.

У бившим социјалистичким земљама индекс корупције је највиши у Словенији 6,6, затим Естонији 6,5, Мађарској 5,3, Чешкој 5,2, Словачкој 4,9, Литванији и Летонији 4,8, Пољској 4,2, Бугарској 4,1, Румунији 3,7, Грузији 3,4, Јерменији 3,0, Албанији 2,9, Молдавији 2,8 Украјини 2,7, Русији 2,3 и најмањи у Белорусији 2,1.

Немања Ненадић, програмски директор ове невладине организације, напоменуо је да је у борбу против корупције Србија кренула од 1,3 на скали (од 0 до 10) 2000. године, затим је 2003. уследио скок на 2,3 и успон у наредне три године (2,7, 2,8 и 3,0). У овогодишњем индексу пораст је нешто већи. По његовим речима, овом порасту свакако су допринели и неки спољни узрочници, попут одвајања Црне Горе (ове године први пут на листи и нешто слабије рангирана од Србије) и третирања Косова као издвојене територије за коју се раде посебне анализе, а где је корупција, по многим оценама, већи проблем него на територији коју контролишу наше власти.

"Позитиван тренд је ипак несумњив", констатује Ненадић.

Он сматра да су бољем утиску о корумпираности нашег друштва допринеле и неке акције репресивних државних органа попут хапшења и почетка суђења против разних "мафија", а можда најпре поступак који се води против бившег председника београдског Трговинског суда, институције о којој су страни инвеститори често говорили као о великом коруптивном проблему. Постојање и деловање независних антикорупцијских тела, попут повереника за информације, Одбора за сукоб интереса Комисије за заштиту права и с њом повезане Управе за јавне набавке могло је да допринесе стварању утиска о томе да Србија постаје лагано нормална држава, истакао је он.

Како сматра Ненадић, највећа препрека за постизање бољих резултата Србије у борби против корупције јесте одсуство примене Стратегије усвојене 2005. и Акционог плана усвојеног годину дана касније.

По његовим речима, значајно је и то што смо добили првог омбудсмана, биће формирана државна ревизорска институција, ради се на поправљању Закона о јавним набавкама. Закон о слободном приступу информацијама све чешће се користи као средство за прикупљање доказа о злоупотребама.