Manji indeks korupcije

Od 179 zemalja sveta Srbija je na 79. mestu sa indeksom korupcije od 3,4 (zemlje se boduju na skali od 10 čiste do 0 veoma korumpirane) što je izvestan pomak u odnosu na prošlu godinu kada je stepen korupcije bio 3. Srbija je od bivših republika bolje rangirana od Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije sa indeksom korupcije 3,3, a ispred nje su Slovenija sa indeksom 6,6 i Hrvatska 4,1 odsto, rezultati su Transparensi internešnela, koji su juče u isto vreme u 11 sati objavljeni u svim zemljama sveta u kojima je istraživan indeks percepcije korupcije, a predstavljeni su u filijali ove globalne organizacije Transparentnost Srbija u Beogradu.

Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, rekao je da ovogodišnji indeks korupcije predstavlja poboljšanje na skali korupcije u odnosu na prošlu godinu.

– Ukoliko bi Srbija nastavila trend napretka za tri do četiri godine bi izašla iz "opasne zone endemske korupcije" – rekao je Goati i napomenuo da isti indeks korupcije kao Srbija imaju Grenada, Saudijska Arabija, Trinidad, Tobago i Gruzija.

Najmanje korumpirane zemlje su: Danska, Finska, Novi Zeland 9,4, Singapur i Švedska 9,3, a najkorumpiranije su Haiti 1,6, Irak, 1,5 Somalija, Mjanmar (bivša Burma) 1,4.

U bivšim socijalističkim zemljama indeks korupcije je najviši u Sloveniji 6,6, zatim Estoniji 6,5, Mađarskoj 5,3, Češkoj 5,2, Slovačkoj 4,9, Litvaniji i Letoniji 4,8, Poljskoj 4,2, Bugarskoj 4,1, Rumuniji 3,7, Gruziji 3,4, Jermeniji 3,0, Albaniji 2,9, Moldaviji 2,8 Ukrajini 2,7, Rusiji 2,3 i najmanji u Belorusiji 2,1.

Nemanja Nenadić, programski direktor ove nevladine organizacije, napomenuo je da je u borbu protiv korupcije Srbija krenula od 1,3 na skali (od 0 do 10) 2000. godine, zatim je 2003. usledio skok na 2,3 i uspon u naredne tri godine (2,7, 2,8 i 3,0). U ovogodišnjem indeksu porast je nešto veći. Po njegovim rečima, ovom porastu svakako su doprineli i neki spoljni uzročnici, poput odvajanja Crne Gore (ove godine prvi put na listi i nešto slabije rangirana od Srbije) i tretiranja Kosova kao izdvojene teritorije za koju se rade posebne analize, a gde je korupcija, po mnogim ocenama, veći problem nego na teritoriji koju kontrolišu naše vlasti.

"Pozitivan trend je ipak nesumnjiv", konstatuje Nenadić.

On smatra da su boljem utisku o korumpiranosti našeg društva doprinele i neke akcije represivnih državnih organa poput hapšenja i početka suđenja protiv raznih "mafija", a možda najpre postupak koji se vodi protiv bivšeg predsednika beogradskog Trgovinskog suda, institucije o kojoj su strani investitori često govorili kao o velikom koruptivnom problemu. Postojanje i delovanje nezavisnih antikorupcijskih tela, poput poverenika za informacije, Odbora za sukob interesa Komisije za zaštitu prava i s njom povezane Uprave za javne nabavke moglo je da doprinese stvaranju utiska o tome da Srbija postaje lagano normalna država, istakao je on.

Kako smatra Nenadić, najveća prepreka za postizanje boljih rezultata Srbije u borbi protiv korupcije jeste odsustvo primene Strategije usvojene 2005. i Akcionog plana usvojenog godinu dana kasnije.

Po njegovim rečima, značajno je i to što smo dobili prvog ombudsmana, biće formirana državna revizorska institucija, radi se na popravljanju Zakona o javnim nabavkama. Zakon o slobodnom pristupu informacijama sve češće se koristi kao sredstvo za prikupljanje dokaza o zloupotrebama.