Невакцинисане особе су резервоар за ширење вируса

У недостатку специфичних и ефикасних лекова против ковида 19 једини начин да се оконча пандемија је вакцинација значајног дела популације. Уколико би барем 60–70 одсто светске популације било вакцинисано то би практично онемогућило ширење вируса и пандемију претворило у самолокализована жаришта, чиме ковид 19 више не би представљао глобални здравствени изазов, као што је то данас случај.

У разговору за „Политику” др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова „Иновија”, каже да је битно да се тај број вакцинисаних постигне у најкраћем могућем времену, јер се тиме значајно ограничава могућност настанка мутација вируса. „Многима није јасно на који начин невакцинисани угрожавају вакцинисане. Невакцинисане особе у ствари представљају резервоар за ширење вируса и тиме олакшавају настајање мутација које би потенцијално могле да буду још заразније, још смртоносније и, нажалост, још резистентније на вакцине које тренутно имамо на располагању, па би чак и они који су примили цепиво могли да постану жртве неког новог, резистентног соја. Вакцинисана особа посредно штити и оне који нису вакцинисани, док нажалост важи и обрнуто – одлука једне особе да се не вакцинише може да има негативан утицај и на све друге људе, како невакцинисане тако и вакцинисане. Имунизацијом значајно смањујемо шансу за даље ширење вируса, чиме штитимо и све оне који због својих година (деца и адолесценти рецимо) или свог здравственог стања (људи склони алергијским реакцијама, они са болестима имуног система и тешким облицима хроничних болести…) не могу да се вакцинишу иако би свакако то желели”, каже др Тркуља.

Хоће ли бити потребно добијање и треће дозе вакцине будући да неки људи нису развили антитела после две дозе?

Једно од горућих питања је и колико дуго ће трајати заштита након вакцинације, на шта је још немогуће дати прецизан одоговор. Да би знали да ли имуни одговор после примања неке вакцине траје на пример две године, морамо посматрати довољан број особа које су примиле ту вакцину у довољно дугом периоду како би могли да донесемо статистички валидан закључак о дужини трајања индукованог имуног одговора. Како још није протекло две године ни од настанка болести, а камоли од момента када су први појединци у клиничким испитивањима добили прве дозе цепива, јасно је да ћемо одговор на ово питање морати још да сачекамо. У складу са тим, научници сада покушавају да одговоре на питање не само колико ће имуни одговор трајати већ и шта радити оног момента када и ако ефекат вакцине ослаби. Разматрају се различити приступи који укључују и додавање треће дозе исте вакцине коју сте примили, затим вакцинацију са две дозе исте вакцине коју сте добили или можда неке друге вакцине која има другачији механизам дејства, а раде се и испитивања комбиноване вакцинације која укључује једну дозу једне врсте цепива и другу дозу неке друге вакцине.

Како повратити поверење у вакцину „Астра Зенека” будући да људи сада често одбијају ово цепиво због страха од тромбоза?

Ако се одмакнемо од одређених немедицинских разлога који последњих недеља доминирају и ствари посматрамо само стручно, кроз званичне препоруке оних тела која су најпозванија да о томе дају свој суд, као што су рецимо Европска агенција за лекове, Светска здравствена организација или наша Агенција за лекове и медицинска средства, видећемо да је у питању једна изузетно безбедна и ефикасна вакцина која свакако има своје место у превенцији ковида 19. Клиничка истраживања која су спроведена на четири континента су показала да међу онима који су добили обе дозе ове вакцине није било ни случајева прогресије болести која захтева укључење респиратора нити смртних исхода услед ковида 19. Не треба заборавити ни да је у питању цепиво које је произвођач понудио по рекордно ниској цени, што је посебно значајно када је потребно омогућити вакцинацију великог дела светске популације који је настањен у земљама ослабљене економске моћи, па свако даље неоправдано довођење у питање његове ефикасности и безбедности значајно ограничава могућност ефикасне борбе против пандемије. О свим вакцинама, па тако и овој, треба судити само на основу стручних података и мишљења оних тела која су једино релевантна.

Какве информације имате о новом леку „бамланивимабу”, који се однедавно у Србији користи код оболелих од короне?

Захваљујући изузетном ангажовању надлежних институција, наша земља је међу лидерима када је у питању набавка вакцина против ковида 19, а сада смо и међу првих пет земаља у свету које су својим осигураницима на располагање ставили „бамланивимаб”, први специфичан лек развијен против ковида 19. У питању је изузетно софистицирана терапија моноклонским антителима која се даје особама са лаким или средње тешким обликом болести и спречава прогресију обољења, потребу за интензивном негом и употребом респиратора. Овај лек се везује за сада већ чувени С протеин на површини вируса, чиме се блокира способност уласка вируса у ћелије и тако зауставља ширење инфекције. Оно што је посебно важно, овај лек је превасходно намењен хроничним болесницима, старијим особама као и свима онима код којих постоји повећан ризик од лошег исхода приликом инфекције ковидом 19, па представља моћно ново оружје у борби са вирусом корона. Терапија се даје у облику једнократне инфузије и треба да се примени у року од 10 дана од избијања инфекције.

Који су се још лекови добро показали у лечењу оболелих од короне?

У недостатку специфичних терапија посебно развијених против ковида 19, као што је рецимо данас „бамланивимаб”, здравствени системи су у претходних годину дана били приморани да покушају са лековима који су примарно развијани против неких других болести, али за које је оправдано постојала нада да би могли да помогну и у лечењу ковида 19. Међу тим лековима налазили су се „хлорокин”, „ремдесивир”, „дексаметазон” и „тоцилизумаб” и мада неки од њих више нису међу препорученима за лечење ове болести, други и даље имају своје место код специфичних популација пацијената. Временом ћемо добијати више нових, специфичних и ефикаснијих лекова. У свету је тренутно у току више од 2.700 различитих клиничких студија које испитују потенцијалне терапије против ковида 19, што ће узроковати и промене актуелних терапијских протокола у лечењу ове болести.

Пацијентима оболелим од других болести је битно да што пре добију савремене терапије. Када ће бити усвојена нова листа иновативних лекова?

Пандемија ковида 19 , са којом живимо већ дуже од годину дана значајно оптерећује здравствени систем па су због тога нажалост и неке редовне активности померене. Прошле године смо тако нову Листу лекова добили већ у првом кварталу, а сада смо ушли у април и још немамо тачан термин када би нова, проширена листа могла да се појави. Оно што је добро јесте да је РФЗО, ипак, почео да обавља одређене припремне радње – ради се на корекцији цена, формиран је тим за преговоре о посебним уговорима, који морају да се окончају пре проглашења нове листе, тако да верујемо да би у наредна два месеца нова листа са већим бројем иновативних лекова могла да буде објављена.

Медикаменти за лечење којих болести треба да се нађу на листи?

Одговор на то имају само надлежна експертска тела, републичке стручне комисије и Централна комисија за лекове, чија је обавеза да дају препоруку о томе који конкретно лекови би требало да се нађу на Листи лекова. Оно што ми као индустрија можемо да кажемо јесте да је са наше стране поднето више од 50 захтева за стављање нових иновативних лекова на листу, а да ти лекови покривају широк дијапазон терапијских области, укључујући и дијабетес, кардиоваскуларна обољења, малигне болести, обољења централног нервног система, имуног система, гастроинтестиналног тракта… Пре него што будемо знали који ће се конкретно лекови наћи на новој листи, неопходно је да се стручна тела одлуче које терапијске области ће бити проглашене за приоритетне, а та одлука ће зависити од различитих параметара. Обично се посматра у којим областима се појавила нарочито револуционарна терапија, односно у којим областима постоји међу новим иновативним лековима значајно побољшање у односу на терапије које су тренутно доступне. Доста ће зависити и од преговора са самом индустријом будући да је наша обавеза не само да понудимо повољније услове набавке наших лекова него што је то случај у другим развијенијим државама већ и да преузмемо део трошка уласка ових лекова на листу на себе, кроз потписивање посебних уговора.

Да ли се са тим проширењем листе приближавамо другим земљама са савременим терапијама будући да смо по томе дуго били на дну европске лествице?

Најважнија мера је издвајање посебног фонда за улазак иновативних терапија на листу лекова, па смо тако прошле године по први пут на располагању имали чак пет милијарди динара намењених у ту сврху. Због избијања пандемије и оправданог пребацивања фокуса здравственог система на борбу са вирусом, тек нешто више од половине предвиђених средстава је и утрошено на улазак на листу 16 иновативних лекова почетком 2020. године. РФЗО се изборио да се остатак неутрошених средстава пребаци у ову годину, па захваљујући томе данас имамо на располагању рекордну суму од 5,8 милијарди динара. Оправдано је очекивати да ће у 2021. години на листу лекова бити укључено неколико десетина нових иновативних терапија, што ће значајно помоћи у смањењу заостатка у доступности ових лекова који тренутно видимо у односу на земље као што су Бугарска и Румунија, а поготово у односу на рецимо Хрватску и Словенију. Тај посао се тиме неће завршити, будући да смо направили петогодишњу пројекцију средстава неопходних за редовно обнављање листе иновативним лековима, што ће омогућити да по први пут у новијој историји она буде редовно занављана најефикаснијим иновативним терапијама.