Дан када су страдале књиге

Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату министарка културе и информисања Маја Гојковић и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положили су јуче цвеће на локалитету на Косанчићевом венцу, пренео је Танјуг.

У обраћању окупљенима Маја Гојковић је истакла да 6. април није само дан када је и у Србији (1941) почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије већ и један од најтужнијих датума српске и светске културе.

„Пре тачно 80 година у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи. Тог дана, уништавањем националне библиотеке, једне од најзначајнијих установа културе сваке државе, покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа”, истакла је Гојковићева.

Подсетила је на то да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика…

„О томе колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила, сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово хиљаду година”, казала је министарка.

Указала је и на то да је Србија неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе тог 6. априла 1941. године, али намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.

„Упркос многим страдањима у историји и глобално тешким временима, Србија је данас земља напретка. До важних помака дошло је и у области културе, а држава и ресорно министарство посебну пажњу поклањају библиотекарству. Све већа средства опредељују се за откуп књига за библиотеке широм Србије, а немали број библиотека реконструисан је и опремљен савременом технологијом”, казала је министарка Гојковић.

Додала је да је Народна библиотека Србије недавно добила управника за кога верује да ће ову установу водити на достојан начин и да ће успети да је учини видљивијом на међународном плану.

„У томе и другим важним пословима, као што је изградња новог депоа, имаће пуну подршку Министарства културе и информисања”, закључила је Маја Гојковић.

Владимир Пиштало је подсетио да би пројекат изградње депоа био немогућ без Министарства културе и информисања.

„Без новог депоа Народна библиотека Србије би радила још неколико година. Када завршимо нови депо, НБС ће бити у прилици да несметано функционише у наредних 50 година”, казао је управник НБС.

Он је подсетио на то да је Народна библиотека у Београду 6. априла уништена.

„У прва два налета Косанчићев венац је бомбардован конвенционалним бомбама. Библиотека је оштећена, али не фатално. У трећем покушају авиони су налетели из правца Великог ратног острва и сручили терет запаљивих бомби. Зграда је горела два дана”, рекао је Пиштало.

Навео је да је тог дана уништен књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилска рукописа и повеље од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, као и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Према његовим речима, током целе историје човечанство је осећало неутажену жеђ за читањем.

„У средњем веку Библија је коштала колико и кућа. Поред Дидроове Енциклопедије, библиотека је најдемократскији пројекат за који знам. У њој не постоји таква ствар као што је ’туђе’”, казао је Пиштало.