Dan kada su stradale knjige

Povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položili su juče cveće na lokalitetu na Kosančićevom vencu, preneo je Tanjug.

U obraćanju okupljenima Maja Gojković je istakla da 6. april nije samo dan kada je i u Srbiji (1941) počeo Drugi svetski rat i kada je nemilosrdno bombardovana prestonica Kraljevine Jugoslavije već i jedan od najtužnijih datuma srpske i svetske kulture.

„Pre tačno 80 godina u bombardovanju Beograda Narodna biblioteka Srbije bila je jedna od prvih meta nacističkih aviona. Njeno razaranje 1941. godine spada među najveće zločine nad kulturom koje su nacisti počinili u Evropi. Tog dana, uništavanjem nacionalne biblioteke, jedne od najznačajnijih ustanova kulture svake države, pokušano je zatiranje kulturnog i nacionalnog identiteta jednog naroda”, istakla je Gojkovićeva.

Podsetila je na to da su u šestoaprilskom bombardovanju uništene i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika…

„O tome koliko je veliko kulturno blago Srbija tog dana izgubila, slikovito govori podatak da su od bombi stradale knjige koje su pokrivale period od gotovo hiljadu godina”, kazala je ministarka.

Ukazala je i na to da je Srbija nepovratno ostala bez mnogih vrednih knjiga, rukopisa, povelja i drugih pisanih tragova naše kulture tog 6. aprila 1941. godine, ali namera okupatora da uništi kulturno biće našeg naroda nije uspela.

„Uprkos mnogim stradanjima u istoriji i globalno teškim vremenima, Srbija je danas zemlja napretka. Do važnih pomaka došlo je i u oblasti kulture, a država i resorno ministarstvo posebnu pažnju poklanjaju bibliotekarstvu. Sve veća sredstva opredeljuju se za otkup knjiga za biblioteke širom Srbije, a nemali broj biblioteka rekonstruisan je i opremljen savremenom tehnologijom”, kazala je ministarka Gojković.

Dodala je da je Narodna biblioteka Srbije nedavno dobila upravnika za koga veruje da će ovu ustanovu voditi na dostojan način i da će uspeti da je učini vidljivijom na međunarodnom planu.

„U tome i drugim važnim poslovima, kao što je izgradnja novog depoa, imaće punu podršku Ministarstva kulture i informisanja”, zaključila je Maja Gojković.

Vladimir Pištalo je podsetio da bi projekat izgradnje depoa bio nemoguć bez Ministarstva kulture i informisanja.

„Bez novog depoa Narodna biblioteka Srbije bi radila još nekoliko godina. Kada završimo novi depo, NBS će biti u prilici da nesmetano funkcioniše u narednih 50 godina”, kazao je upravnik NBS.

On je podsetio na to da je Narodna biblioteka u Beogradu 6. aprila uništena.

„U prva dva naleta Kosančićev venac je bombardovan konvencionalnim bombama. Biblioteka je oštećena, ali ne fatalno. U trećem pokušaju avioni su naleteli iz pravca Velikog ratnog ostrva i sručili teret zapaljivih bombi. Zgrada je gorela dva dana”, rekao je Pištalo.

Naveo je da je tog dana uništen knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilska rukopisa i povelje od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Prema njegovim rečima, tokom cele istorije čovečanstvo je osećalo neutaženu žeđ za čitanjem.

„U srednjem veku Biblija je koštala koliko i kuća. Pored Didroove Enciklopedije, biblioteka je najdemokratskiji projekat za koji znam. U njoj ne postoji takva stvar kao što je ’tuđe’”, kazao je Pištalo.