Како се Немачка заглибила у корони

Одлазак у пивницу, теретану или биоскоп поново је могуће у Сарској области, једној од шеснаест немачких покрајина. Тамо су од ове недеље на снази блажа правила него у другим деловима Немачке.

У оним градовима северне покрајине Шлезвиг-Холштајн где је мањи број заражених, поново је одобрена продаја хране на отвореном.

Многи градови испробавају модел који се појавио у месту  Тибинген, код Штутгарта. Организују се брзи тестови на корону и свако ко је негативан има приступ ресторанима и продавницама.

Као печурке после кише ничу такви оригинални концепти, свака покрајина има свој, сваки град или округ томе додају сопствена правила.

Многи епидемиолози са скепсом гледају на „експерименте“ са попуштањем правила. Институт „Роберт Кох“ известио у петак да је 25.464 нових случаја короне у последња 24 сата. Епидемиолог Дирк Брокман каже да Немачку чека 40 до 60 хиљада случајева дневно. „Морамо да смањимо контакте где год можемо“, упозорава Брокман, за Дојче веле.

Канцеларка Ангела Меркел и министар здравља Јенс Шпан залажу се за ново строго затварање које би било кратко, али дисциплиновано спроведено у целој земљи.

Неколико дана раније је Меркел у наступу на телевизији директно критиковала намере премијера појединих покрајина да попусте мере. Још се не зна када ће идући састанак канцеларке и премијера, а Меркел каже да се чека да најпре усагласе предлог о којем би расправљали.

Те састанке у немачкој јавности бије лош глас, посебно након бламаже са „ускршњим локдауном“. Дванаест сати, малтене до зоре, су крајем марта преговарали и договорили да се све затвори око Ускрса. А онда је идућег дана Меркел повукла ту одлуку као контрапродуктивну - јер људи би нагрнули у огромне куповине пред Ускрс, а још више њих би отпутовало некуда.

Тако увек функционишу састанци канцеларке и премијера. Оштрије или блаже мере, отворити или затворити школе, путовања смеју или не смеју... много се прича, а на крају опет свака покрајина уради по своме. Мере у Немачкој се често подругљиво описују као „ћилим од закрпа“, где више нико нема преглед које су мере где на снази.

Како је могуће да је кризни менаџмент у Немачкој изашао на тако лош глас годину дана од почетка пандемије? Као један од разлога често се наводи федерализам, који покрајинама даје надлежност рецимо над образовањем и борбом против заразних

болести.

„Федерална структура по себи није проблем, већ то како се поједине покрајине понашају током кризе“, каже политиколог Геро Нојгебауер. Сматра да недостаје разумевање шта је опште добро, за цело друштво и државу, те да покрајински премијери гледају само шта је добро за њихове покрајине.

Нојгебауер додаје да то добрано има везе са изборном кампањом – ове године је низ покрајинских избора, као и избори за Бундестаг у септембру где је исход веома неизвестан и после којих канцеларка Меркел иде у пензију. Зато, каже политиколог, премијери желе да оставе добар дојам на бираче у својим покрајинама. „Не усуђују се да донесу јасну одлуку, да кажу да су за оштрије мере. Уплашили  су се да не изгубе наклоност бирача.“

Додуше, макар у анкетама већина Немаца заговара тврђи локдаун. Недавно испитивање је показало да су четири петине грађана незадовољне како савезна држава и покрајине управљају кризом.

„За Ангелу Меркел се поставља питање да ли јој се можда више исплати да лупи шаком о сто и наметне правила“, каже Нојгебауер. „Само својим ауторитетом она више није у стању да убеди премијере.“

Чини се сада и канцеларка слично гледа на ствар. На телевизији је претила да ће се заложити за пооштравање Закона о заштити од зараза тако да Савезна влада добије више надлежности, пише Дојче веле.

Према писању медија, Канцлерамт већ ради на томе. Из многих покрајина то критикују као прекрајање немачког федерализма.