Остаци пестицида и у свињској масти

Пестициди у храни су поново актуелна тема у европским медијима од када је Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) објавила последњи годишњи извештај о стању на тржишту. Овај документ даје детаљне информације о остацима пестицида који се налази у храни на тржишту Европске уније. 
Како је ЕФСА саопштила од укупно 96.302 узорка, прикупљених у 2019. години, у 96,1 одсто случајева утврђено је да су те количине биле у законски дозвољеним границама, док је код 3,9 процената узорака премашена максимална количина остатака. 
Истовремено је такође урађена и анализа одређених група намирница.

У оквиру програма који координира и финансира ЕУ (ЕУЦП), узето је 12.579 узорака а у овом случају два одсто било је изнад дозвољене границе. Истраживачи су насумично узели узорке 12 прехрамбених производа и на том списку нашле су се: јабуке, купус, салата, брескве, спанаћ, јагоде, парадајз, зоб, јечам, црно и бело грожђе за производњу вина, као и кравље млеко и свињска маст. 

Иако стручњаци кажу да је могуће да се остаци пестицида нађу свуда, па и у свињској масти и да ово није новост, они објашњавају да пестициди који су растворљиви у мастима могу да буду детектовани у овом производу, само је питање о ком пестициду је реч. Јер се из овога може закључити да су се остаци ту нашли кроз унету храну, средства за чишћење штала или кроз лекове који се користе у ветеринарству. Из извештаја ЕФСА види се да је реч о инсектициду пиримифос-метил. 
Проф. Сања Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, наводи да је прекорачење остатака пестицида пронађено у само два узорка свињске масти и да оно није забрињавајуће. Иначе, од узорака животињског порекла ЕФСА контролише само свињску маст и кравље млеко, каже Лазићева и додаје да Европска агенција за безбедност хране оваква истраживања спроводи и због тога да би утврдила да ли постоје остаци забрањених пестицида или оних који се више не примењују. 

Сматра да су ова истраживања важна јер утичу на свест произвођача, а то се може видети и по томе што се у одређеним категоријама намирница смањују количине остатака пестицида. 

Иако 53 одсто узорака није имало мерљиве остатке пестицида у 45 процената пронађен је један или више остатака различитих средстава за заштиту али су они, како се наводи, били у дозвољеној граници. 
У односу на исто истраживање из 2016. године дошло је до неких промена. Тако је код неких производа попут брескве, зелене салате, јабуке или парадајза забележено смањење количине остатака пестицида, док је код других тај ниво повећан. 
Више остатака пестицида нађено је код јагода и то за 1,5 одсто.

Ово воће поново је у центру пажње јер су јагоде, и по недавном извештају америчке радне групе за заштиту животне средине, биле у врху листе „прљавих” пољопривредних производа. 
Према објашњењу стручњака, оне су у фази зрелости јако осетљиве, плод брзо расте и сазрева и мора се често третирати посебно против трулежница. Покожица јагоде и иначе је пријемчива за пестициде.  
Из ЕФСА је саопштено да је и код купуса забележен раст од 0,8 одсто, док су код грожђа пронађене веће количине остатака пестицида за 0,5, а код свињске масти за 0,2 одсто.

Ни ове године, као и у претходном истраживању, у крављем млеку није било прекорачења остатака пестицида. Из ЕФСА наводе како се овај програм контроле заснива на анализи ризика и циља производе за које се сумња да садрже остатке пестицида или је то и установљено у неким од претходних истраживања. 
– Овакви подаци указују да намирнице које су контролисане 2019. године не угрожавају озбиљније здравље потрошача. Међутим, предложен је низ препорука како да се ова област држи под контролом – саопштено је из ЕФСА. 
Циљ европске прехрамбене стратегије јесте да се до 2030. године чак 25 одсто пољопривредног земљишта органски обрађује. Циљ је да се до ове године и знатно смањи употреба пестицида и ђубрива у производњи хране.

Ово је већ изазвало незадовољство код пољопривредника у неким од чланица ЕУ који се ослањају на пестициде у производњи. Крајем прошле године Евроактив је објавио како бугарски пољопривредници очекују слабије приносе, род лошијег квалитета али и ниже приходе као резултат нове зелене политике ЕУ. 
Они сумњају у то да ће Европска комисија моћи да понуди био-замене за хемикалије које су подједнако ефикасне против штеточина и који могу да осигурају досадашње приносе.