​„Јадар” између профита и штете

Стране компаније показују интересовање за наша рудна богатства. Народ би рекао, нема два добра заједно: што је једном добро, другом је зло. То се односи и на планове о експлоатацији налазишта литијума код Лознице. Због високе концентрације ове руде, која је по реци Јадар где је откривена добила име „јадарит”, лежиште „Јадар” проглашено је за једно од најзначајнијих на свету. То је као инвеститора привукло мултинационалну компанију „Рио Тинто”, која је, као нови власник пројекта „Јадар”, објавила да ће већ у првој фази изградње рудника и постројења за прераду запослити више од 2.100 радника. То је уверило Владу Србије да је реч о подухвату од изузетног значаја за Србију и Лозницу.

Србија би, како је за „Би-Би-Си” објаснио проф. Владимир Симић с Рударско-геолошког факултета, могла да има значајну производњу литијума и бора када се за то стекну услови, а можда и фабрику електричних батерија, евентуално једног дана и фабрику електричних возила.

Еколошки активисти успротивили су се плановима „Рио Тинто” и упозоравају да би отварање рудника било веома лоше решење. Лети би овај крај остајао без воде, а у кишним периодима би се суочили с поплавама. Сем тога, опасна комбинација хемикалија које се користе за извлачење литијума из земље могла би да затрује оближње реке, потоке и снабдевање водом.

Иако је представник компаније обећао да ће бити спроведена „свеобухватна студија која ће испитати и потенцијалне утицаје на животну средину, како би били у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији”, грађани имају разлога да буду подозриви. „Рио Тинто” је оптужен да је испуштањем отровних материја загадио реке на Папуа Новој Гвинеји.

Невоље у Бору

За екологе и житеље борских села спорни су и планови кинеске компаније „Мајнинг груп”, која је већински власник борског басена, на основу уговора о улагању вредном око 1,5 милијарду долара. Али, мештани се жале да им пуцају куће, исушују бунари, појавила су се нова јаловишта. Ионако загађен ваздух постао је још гори, па је градоначелник Бора поднео кривичну пријаву против компаније „Циђим копер” ДОО Бор, ћерке-фирме кинеског рударског гиганта, која је након тога привремено обуставила рад топионице и започела ремонт.

Одбранимо реке

Да глас народа може да доведе до промена показује пример покрета „Одбранимо реке Старе планине”. Мештани су се годинама борили и успели да очувају живот у Ракитској, Тополској и другим рекама свог краја, односно да зауставе изградњу 84 мале хидроцентрале барем на наредних 15 година. Покрету су се у међувремену придружиле хиљаде људи из Србије.

Предложени Нацрт закона о обновљивим изворима енергије, нажалост, као да поништава овакве помаке и игнорише вољу грађана. Светска организација за природу – WWF Adria је Министарству рударства и енергетике послала у јануару коментаре на овај нацрт закона. Указали су на економску неоправданост изградње малих хидроелектрана и на њихову штетност по животну средину. Наташа Миливојевић из ове организације каже како су им надлежни из тог министарства одговорили да су хидроенергетски пројекти од јавног интереса, те ће наставити са субвенцијама за изградњу малих хидроелектрана. Тиме су се, каже, оглушили на сва упозорења и захтеве грађана, али и организацијa цивилног друштва.