Берза чека државни капитал

Избор нове владе, смиривање политичких тензија и прекид дуге неизвесности сигурно ће утицати на инвестициона опредељења, поготово већ присутних инвеститора на Београдској берзи који су се примирили и чекају разрешење, изјавила је на наш лист директор Београдске берзе Гордана Достанић.

Ипак, ваља бити реалан имајући у виду то да је узрок једногодишњег пада берзанских показатеља не само домаћа политичка криза, већ и дотадашња прецењеност акција у целом региону, која није била заснована на реалним економским показатељима, што је довело до кризе балканских берзи.

Уз то, с доласком страних инвеститора домаћа тржишта су знатно осетљивија на збивања на светским тржиштима, што се десило свим берзама у региону, па и Београдској.

Отуда избор нове српске владе може да помогне опоравку, али не и узлету берзе, јер и даље постоје екстерни узроци кризе који долазе из региона и са светских тржишта, сматра наша саговорница.

Имајући у виду то да српско тржиште капитала има велике неискоришћене потенцијале, који су највећи у региону мерено односом тржишне капитализације и друштвеног производа земље, на држави је да помогне да се те могућности максимално искористе.

С једне стране, држава би требало да побољша актуелне законе, а, с друге, да што пре реформише садашња јавна предузећа и изнесе део њиховог новоемитованог акцијског капитала на берзу, оцена је директора српске берзе.

Уз то, држава би могла да обогати понуду и утиче на повећање ликвидности на берзи тако што би емитовала и пустила у промет разне врсте дужничких хартија од вредности, попут обвезница за попуну државне касе, корпоративних обвезница великих компанија и муниципалне обвезнице, сматра наша саговорница.

Држава на потезу

Унапређење постојећих закона и њихово усаглашавање су један од задатака нове владе Србије и законодавне скупштине, сматра она. Неопходно је што пре отклонити одређене несагласности између одредби Закона о привредним друштвима и Закона о тржишту хартија од вредности, које се односе на иницијалне јавне понуде.

То би олакшало докапитализацију садашњих државних и иницијално приватних компанија и омогућило да свеж капитал прикупљају на Београдској берзи.

Уз то, има основа да се размотри потреба постојања пореза на капиталну добит и пореза на апсолутна права, какав нигде другде не постоји.

Наиме, порез на капитални добитак који се сад плаћа по обављеној трансакцији износи 20 одсто, а наговештено је смањење на 10 одсто и плаћање једном годишње.

Међутим, било би добро поново преиспитати потребу да таква дажбина уопште постоји док је тржиште још у развоју. Јер, такав порез, примера ради, не постоји у БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, па чак ни у Белгији и Швајцарској, док у Немачкој, примера ради, онај ко држи акције 12 месеци на рачуну, а поседује испод једног процента укупног акцијског капитала компаније, не плаћа порез на капитални добитак.

Директор Београдске берзе наглашава нужност да се на нашем тржишту, као што се већ десило на берзама у окружењу, што пре нађу акције садашњих јавних предузећа, јер би то привукло не само домаће већ и велике стране инвеститоре, осетно продубило наше тржиште и повећало дневни обим промета, а емитентима обезбедило развој без задуживања код банака.

Тренутна тржишна капитализација Београдске берзе је 13 милијарди евра, а само књиговодствена вредност шест елитних предузећа у државном власништву је 6,5 милијарди евра, што указује на огромне неискоришћене потенцијале за развој домаћег тржишта капитала.

Изворно приватне компаније, међу којима има и оних које наговештавају излазак на неке од великих светских берзи, требало би да знају да то не значи да ће те фирме, које су далеко познатије на нашем тржишту, бити успешније у прикупљању средстава у знатно јачој конкуренцији емитената међу којима има и елитних светских компанија.

Ово тим пре што у Србији постоји значајан „умртвљен” инвестициони потенцијал, имајући у виду то да је штедња у банкама надмашила четири милијарде евра. О каквим неискоришћеним могућностима за улагање у развој домаће економије је реч сведочи и податак да се у свим инвестиционим фондовима тренутно „врти” мање од 50 милиона евра капитала.

Први регионални индекси у септембру

Не треба заборавити ни то да су на Београдској берзи свега три листиране компаније, које су на то добровољно пристале, док је 1.700 емитената, чије акције се промећу, на организованом тржишту вољом закона и углавном се не труде да подробније информишу инвестициону јавност о својим пословним подухватима.

Да би привукле инвеститоре из региона и света, све берзе земаља бивше Југославије су недавно донеле одлуку да средином октобра представе најбоље компаније са својих тржишта у Бечу средином октобра.

На првој таквој презентацији у Загребу боје Србије су, поред три листиране компаније (Тигар, Енергопројект холдинг и Соја протеин) браниле и АИК и Металс банка.

Уз то се за септембар планира израда првог брендираног регионалног индекса акција, који ће радити нека од великих светских компанија како би се осигурала неутралност. Реч је о индексу акција целог региона и индексу акција одабраних емитента, што не значи да ће ту бити заступљени фирме са сваке берзе.

Истовремено, саме берзе планирају израду заједничког индекса у чијој корпи ће бити заступљене акције фирми са сваке од њих.

Предвиђа се и формирање заједничког електронског портала намењеног најширој инвестиционој јавности, где ће бити објављиване пробране информације интересантне улагачима.