петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.04.2021. у 21:21 Дарко Пејовић

Тајни свет римског малтера

Шесточлани тим, чије истраживање финансира Фонд за науку, трага за одговором на питање: како је на подручју Србије током римског периода прављен везивни материјал који је грађевинама обезбеђивао дуговечност
Узимање узорака на арехолошком локалитету Виминацијум (Фото: лична архива

Током истраживања некрополе на локалитету Виминацијум, недавно је пронађен римски саркофаг положен на основу од малтера, за који се испоставило да је невероватне тврдоће – једва је ударцима крампом одломљен један његов део. Узорак је пренет у лабораторију у Београду и сада је у фокусу истраживачког тима окупљеног око пројекта "Модеко200" (MoDeCo2000), који финансира Фонд за науку, у оквиру програма ПРОМИС 2020‒2022.

Шесторо научника из Археолошког института у Београду, Института за испитивање материјала и новосадског Технолошког факултета, уз бројне сараднике, трага за одговорима на питања: како је на просторима данашње Србије током римског периода израђиван малтер, и које локалне особености су уграђене у везивни материјал који је грађевинама обезбеђивао дуговечност.

– Од свих зидарских компоненти из античког доба, малтер је најкомплекснији. Прављен је по рецептурама за чијим тајнама се и данас трага. У светској науци, израда и употреба малтера у доба Рима је непрестано актуелна тема, док је у Србији остала готово недодирнута – објашњава др Емилија Николић, научни сарадник Археолошког института и руководилац овог пројекта.

У протеклих девет месеци, обављено је теренско истраживање и највећи део лабораторијских испитивања узорака малтера са 23 локалитета у Срему, Виминацијуму и дуж Дунава до Ђердапа, куда се простирала одбрамбена граница Римског царства (Лимес). Резултати истраживања биће и допринос досијеу „Границе римског царства – Дунавски лимес у Србији”, који у сарадњи с Унеском израђује Завод за заштиту споменика. План је да остаци војних логора и утврђења на том потесу ставе под заштиту као део светске културне баштине.

– Наш пројекат јесте научни, али је циљ да резултати анализа буду примењени у поступку конзервације. Осим стварања свеобухватне базе података, намера нам је да креирамо малтере који ће по боји, гранулацији и чврстоћи бити што приближнији оригиналу на датом локалитету. Да буду компатибилни с изворним материјалом, естетски уклопљени и трајни – каже др Николић.

Према плану рада којим се руководи тим пројекта, фокус је на испитивању узорака с локалитета на којима се већ ради или ће ускоро почети конзервација. То су гробница у Брестовику, један од најдрагоценијих споменика из римског периода на тлу Београда, затим Диана, тврђава подигнута за време цара Трајана (налази се испод ХЕ „Ђердап”), Викус Купе (Голубац), Акве (Прахово), као и Ладерата – база легионара на Дунаву, низводно од села Рам. Наравно, у средишту пажње перманентно је археолошко налазиште на подручју Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца.

– Око јаког војног логора, од првог века развијао се Виминацијум, који је, заједно с гарнизоном, имао око 30.000 житеља, што је сразмерно једнако данашњим градовима од 500.000 до милион становника. Осим ризнице узорака, какав је и недавно пронађени малтер изванредне тврдоће, овај локалитет може бити и велико „огледно поље” на коме ћемо демонстрирати резултате нашег истраживања – каже др Младен Јовичић, научни сарадник Археолошког института и учесник овог пројекта.

У покушају да направе што квалитетнији малтер, древни неимари су експериментисали с разним „зачинима”. На попису „чаробних састојака”, што у пракси што у легендама, нашли су се и пиринач, јаја, свињска маст, крв и кости животиња и побијених непријатеља... Како објашњава др Јовичић, карактеристика римске градње била је економичност, односно коришћење материјала који су били под руком. У провинцији Горња Мезија, која је обухватала највећи део територије данашње Србије,"напи Римљани" су у малтер углавном додавали млевену или дробљену опеку и поједине агрегате који су давали специфичну боју. Није било егзотичних компоненти, попут вулканског пепела и земље подно Везува, које су малтеру обезбеђивале снагу и отпорност на воду и влагу. Али за „капиталне инвестиције”, каква је била изградња Трајановог моста на Ђердапу – није се штедело. Баш као што је и за репрезентативне објекте у Сирмијуму (Сремска Митровица) и Гамзиграду допреман најбољи камен из Грчке, Мале Азије и Египта.

Према речима др Емилије Николић, на основу узорака са остатака Трајановог моста, који је завршен 105. године (готово десет векова важио је за најдужи мост на свету), има индиција да су за справљање малтера довожени првокласни вулкански материјали с Апенинског полуострва.

– Таква хипотеза има смисла, будући да се ради о грађевини која стоји у води. Ако и не потврдимо ову претпоставку, бићемо једнако задовољни, јер то значи да је и на овим просторима било квалитетних материјала за тако монументалну грађевину, коју је пројектовао Аполодор из Дамаска, највећи архитекта свог времена – закључује наша саговорница.

Коментари3
e4039
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Превише мистификације. Стари Римљани су стварно правили бетон од "поцулане" - везувског материјала. У Малој Азији су направили луку од бетона који се стврњавао у морској води??!! Још су видљиви трагови бетонске луке - чини ми се у Тиру, или тако некако. А купола (Пантеона?) у Риму која је дуго била највећа на свету грађена је од поцулане без икакве арматуре. То је и данас после 2.000 година највећа купола изграђена без гвоздене арматуре! Чини ми се да има пречник од читавих 43 метра!
Stole N
Svojevremeno sam negde pročitao da su Rimljani, u gradjevinama blizu morske obale, u spravljanju veziva koristili baš morsku vodu.
Nikola B
Врло занимљив чланак!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља