Србија без стратегије за нафтну кризу

Осетан пад залиха сировог петролеја подиже цену барела нафте на светским берзама, Међународни монетарни фонд је израчунао да је сада ценовни шок далеко јачи него 1973/74. године. Земље увознице нафте у развијеним земљама света суочиле су се са инфлацијом и економском рецесијом, због чега се предузимају најразличитије мере како би се смањила потрошња горива.

У циљу превазилажења тадашње нафтне кризе, као краткорочно решење, Америка је увела пропис по ком су возачима са непарним бројевима таблица могли да точе бензин само непарним данима, док су они са парним бројем табли на пумпе долазили парним данима. У Енглеској се ишло на увођење тробојних заставица које су обавештавале каква је ситуација с горивом на пумпама. Зелена заставица је значила нерационалну продају горива, жута рестриктивну и рационалну, док је црвена упозоравала да нема горива, али да је пумпа отворена за друге услуге.

У Америци и Енглеској се ишло и на прописивање максималне брзине за возаче до 90 километара на сат. У циљу даљих уштеда горива донет је и акт о хитној енергетској уштеди.

У Србији се, међутим, ништа не предузима упркос сасвим озбиљним упозорењима да ће нафта ускоро достићи и 200 долара за барел. Стратешке резерве постоје, али се, како подсећају у Министарству енергетике, оне не могу користити да би се гасио „тренутни пожар”, односно смањивала цена горива на пумпама.

Упитана које су то мере које Србија треба под хитно да предузме да не би дошла у ситуацију да јој пумпе ускоро пресуше, а да се истовремено оваква цена сировог петролеја у већој мери не одрази на пројектовану годишњу стопу инфлације, др Зорана Милановић-Михајловић, саветник за енергетику вицепремијера Лабуса у бившој Коштуничиној влади, каже да је Србија једина земља која ништа не предузима по овом питању, што би јe могло скупо коштати.

– Када будемо дошли у ситуацију да немамо ни горива, а ни домаће нафте, формираће се кризни штабови који такође неће ништа урадити. Проблем је што ни за последњих годину дана нико у Србији ништа није предузео на повећању енергетске ефикасности, односно на мерама које би довеле до смањења утрошка енергије – каже Милановић. Као пример она наводи Словачку која је замрзла цене енергената угроженом делу становништва и малим привредницима који највише и страдају када се јаве овакви ценовни скокови. 

Према њеним речима, Србија краткорочно може овај проблем да реши тиме што ће се држава одрећи својих захватања у цени горива, али се ни то не чини. Чак и да се влада одлучила на овакве мере, то не би могло бити дугорочно решење, јер би то у великој мери утицало на смањење прилива пара у буџет.

Решење је, каже, у новим технологијама и окретању обновљивим изворима енергије и добијању горива из уљних шкриљаца којих у Србији има у великим количинама.

– Недопустиво је и да држава не улаже у нова налазишта нафте и гаса како би се колико-толико смањила увозна зависност Србије, што би свакако утицало на смањење цене горива на пумпама – упозорава Милановић.

Дејан Стојадиновић, помоћник министра енергетике за обновљиве изворе, потврђује да код Алексинца постоји велико налазиште уљних шкриљаца из којих се може добити око 200 милиона тона горива што би покрило потребе Србије у наредних 50 година.

– Иако је познато да је производња горива из уљних шкриљаца прилично скупа, с ценом сировог петролеја који ће наставити да расте нема неисплативог посла – објашњава он.

Србију, додаје Стојадиновић, обавезује уговор о Енергетској заједници по ком ће морати до 2010. године да у укупној производњи горива има 5,75 одсто деривата биљног порекла.